10 u glavu: Potresne slike i prilike života u Srbiji, a biće još gore

0
108

1.

„Pošto su Vam ove jagode ?“
„Za tebe lepotice 500 dinara“
„A pošto su inače?“
„A inače su isto 500“
„Ništa, dajte mi pola kilograma, za decu“ (prebira po novčaniku, vadi 250 dinara, u novčaniku ostaje još neka sića, za autobusku kartu)

2.

„Hoćemo ove godine ići na more?“
„Ne znam mila, još jedan kredit teško ćemo isplatiti“
„Ali nismo bili ni prošle godine“
„Znam, ali prošle godine smo vraćali kredit zato što smo preprošle godine išli“
„Mislila sam možda da idemo krajem maja, tada je najjeftinije“
„Znam, ali i za to nam treba minimum hiljadu eura, i to pod uslovom da idemo busom. A ti prva mrziš buseve, a možeš misliti kako će biti klincima“
„U pravu si. Oboje radimo, pocrkasmo, niti se mi viđamo, niti decu viđamo! Jebote, kad ćemo da živimo više ko ljudi?!“
(Zagrljeni, ćutke, proveravaju svaku ćeliju mozga, ne bi li se dosetili još nekog načina da ipak odu na letovanje)

3.

„Kaži dragička“
„Dragička“
„Istekla nam je registracija za auto. Nisam ni gledala, danas me zaustavila policija. Pisali mi prekršajnu. Juče istekla.“ (obara glavu, trudeći se da ne zaplače)
(Isprva besan, ali kako sat otkucava, sve više žalostan, grli je) „Ne sekiraj se, uzećemo dozvoljeni minus“

4.

„Treba kupiti nove knjige za školu, i za njih dve po nove patike“
„Odakle?! Jebote, stalno nešto treba!! Radim kao konj! Nikada vam nije dosta! Jel mogu te knjige da budu polovne, majku mu pa završismo i mi škole, pa smo nasleđivali knjige!“
„Promenjen je izdavač ove godine, a kako čuh, menjali su i nešto u programu“
„Znači opet nove knjige. Pa jebem ti i život i državu i kad sam se oženio! Dokle ću više da robujem svima?! A ni pristojan ručak, od ovog što zaradim ne mogu da pojedem! Kad si spremila neki fini ručak bre, samo neki bućkuriši?!“
(Krijući suze, odlazi u kupatilo. Prebira po neseseru za šminku i iz pregrade vadi hiljadu dinara. Ostavila ih je sa strane da kupi nešto šminke, jer sve je prazno. Jebeš šminku, misli, ko me i gleda. Kupiće sutra mesa, pa će ispeći…)

5.

„Trudna sam“
„Auh… Pa kako jebote, pazili smo!“
„Pa očigledno nismo!“
„Pa dobro šta je tu je. Gde ima za troje, biće i za četvoro“
„Gde će biti? Znaš koliko dete košta? Plus neću moći raditi, a porodiljsko plaćaju svake prestupne godine. Mislila sam da abortiram“
„Nemoj.“
„Šta nemoj, koliko se već mučimo, treba da rodim još jednog roba?!“ (stiska zube i pesnice, pokušavajući da iskontroliše bes, jer on joj je za sve kriv, a i sama je svesna da nije)

6.

„Mama, mama, mama, mama, jel možemo da dobijemo po kinder jaje?“
„Ostavi to, koliko puta sam vam rekla da ništa ne dirate u prodavnici?! Ne može danas“
„Ali mama, bile smo jako dobre. Jel možemo molim te“
(prebira po novčaniku, shvata da nema odakle da im kupi) „Ne može kinder jaje rekla sam (pokušava da održi autoritet, a knedla joj u grlu)“
„Ali maaaammmaaaa, molim te“
„Evo uzmite po lizalicu i ako ne prekinete odmah, ni od lizalice nema ništa“ (deca se smeškaju, daj šta daš. Majka je upravo dobila dve nove bore. Jednu na čelu, jednu na srcu)

7.

Ubili ste ljubav nemaštinom

8.

Ubili ste sigurnost, bedom i besparicom

9.

Upropastili ste detinjstva, a mnoga i zatrli

10.

Večito poniženi, obespravljeni, dužni do groba…

DOKLE?

Autor: Ana Obradović

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here