AKTUELNA SITUACIJA U VOJNOJ INDUSTRIJI: RADNICI KRUŠIKA NAJAVLJUJU TOTALNU OBUSTAVU RADA

0
281
  • Iduće nedelje donosimo konačnu odluku o tome da li ćemo da stupimo u generalni štrajk . Situcija u fabrici je takva da ne može da bude gora: radimo sa 20-tak odsto kapaciteta, dugovi preduzeća, prema informaciji direktora su iznad 40 miliona evra, mi pretpostavljamo da su i veći. Pisali smo i tražili pomoć i od predsednika države Aleksandra Vučića, ali od njega već mesec dana nema nikakvog odgovora, kaže za Glas Šumadije predsednik Sindikata u  “Krušiku” Branko Petrović, napominjući da radnici te kompanije od poslovodstva  i  nadležnih već nedeljama traže da im se saopšti pravo proizvodno-poslovno stanje u fabruci, te šta se preduzima, ukoliko se bilo šta na tom planu čini, da agonija  “Krušika” bude prevazidjena.

Iako članovi Sindikata ne učestvuju u radu Nadzornog odbora i otuda nemaju  pravi uvid u poslovanje fabrike, već većinu  informacije o tome  dobijaju  od direktora  preduzeća, Petrović pretpostavlja da  je  prodaja “Krušikovih”  mina  i granata  pojedinim domaćim trgovcima oružja po, kako se sve glasnije i konkretnije navodi , povlašćenim uslovima  – pre svega kompaniji GIM –  doprinela više nego nezavidnoj poslovnoj situaciji u valjevskoj fabrici. Dodaje da je među kupcima “Krušikovih” proizvoda i kompanija Partizan TEK, u vlasništvu najvećeg trgovca oružjem  u jugositočnoj Evropi,  Slobodana  Tešića, koji je, inače, svojevremeno, preciznije 2003., zbog afere  “Orao”, vezane za isporuku oružja u Liberiju, bio stavljen na “crnu listu” Ujedinjenih nacija, dok je od 2017.na istoj takvoj listi Donalda Trampa i Bele kuće.

Proizvodno – poslovna kriza u “Krušiku” eskalirala je, prema informacijama iz te fabrike, u poslednje dve godine, odnosno u vreme dok je na čelu tog preduzeća bio Mladen Petković, koji je krajem prošle godine, iz Valjeva prekomandovan u najstariju i najznačajniju domaću vojnu fabriku – Zastavu oružje, u kojoj je prethodno, bez ikakvog obraloženja, sa direktorske funkcije smenjen pukovnik Milojko Brzaković. U svetu oružar skog biznisa smatraju da iza ove smene stoje  Slobodan  Tešić i bivši ministar odbrane i aktuelni šef  BIA  Bratislav Gašić, kako bi i Zastavin izvoz,  time i poslovanje kompanije, bili stavljeni pod kontrolu trgovaca oružjem bliskih državnom i vrhu Srpske napredne stranke.

Listu DANAS i Glasu Šumadije nedavno su i u užičkom “Prvom partizanu”, podsetimo,  kazali da je situacija u preduzeću “dobra”, ali da, ipak, “nije kao što je bilo”. S tim u vezi napomenuto je da je uzrok tome “nije kao što je bilo” i činjenica da užička fabrika municije, koja više od 90 odsto svoje proizvodnje izvozi u Ameriku, ima ozbiljna nenaplaćena potraživanja od  kompanije Partizan TEK, posredstvom koje se roba isporučuje inostranim kupcima.  O situaciji u  “Zastavi oružju”  u minulih godinu dana ponajviše svedoči činjenica da je u fabrici na delu svojevrsna “kadrovska vrt eška”, sa koje su otpali brojni vodeći direktori i rukovodioci proizvodnje, tehnologije,  marketinga, a poslednji je ostavku ovih dana podneo izvršni direktor za ekonomsko-finansijsko-pravne poslove  Rajko Tanasijević,koji se sa tog mesta povukao nepunih godinu dana po imenovanju. Špekuliše se da će na njegovo mesto da dodje  čovek koji je za ekonomsko-finansijske poslove bio zadužen u prezaduženom “Krušiku”. Poslovanje “Zastave oružja”, u kojoj su, kako doznajemo, obustavljeni ozbiljniji razvojni projekti i investicije, u poslednjuh godinu dana  izvan je svake kontrole zaposlenih i javnosti,  

 Sve ovo već duže je poznato boljim poznavaocina (ne)prilika u domaćem i svetskom oružarskom biznisu, dok je šira javnost o krizi i malverzacija u vodećim fabrikama domaće vojne industrije mogla da sazna nakon što je  međunarodni portala Arms watch (armswatch.com)  objavio da je oružje (granate) proizvedeno  u valjevskom Krušiku, koje je, posredstvom kompanije GIM, izvezeno u Saudisjku Arabiju, delom završilo  u rukama boraca Islamske države u ratom zahvaćenom Jemenu. U rečenoj informaciji u direktnu vezu sa izvozom 517.000 “Krušikovih”granata u Saudijsku Arabiju doveden je otac ministra unutrašnjih poslova Srbije NebojšeStefanovića – Branko (Stefanović), koji je angažovan u firmi GIM, čiji je vlasnik biznismen Goran Todorović. 

 Glas Šumadije je, inače, već u više navrata, pozivajući se ne pouzdane  izvore i informacije, pisao da je privatna kompanija GIM,u  kojoj je Branko Stefanović  jedan od vodećih ljudi, značajan  kupac proizvoda valjevskog Krušika, te da je to postao u vreme dok je na čelu te fabrike  bio Mladen Petković, koji je, prema istraživanju Balkanske istraživačke mreže (BIRNA-),  omogućavao GIM-u da “Krušikove” proizvode, mine i granate, na primer,  kupuje povoljnije, odnosno  po nižim cemana i od državnog prodavca oružja – firme Jugoimport  SDPR. Krušik je,doduše, ovih  dana demantovao tvrdnje ove vrste,  ali je taj demanti više bio iznuđen zbog sve glasnijih prozivku u javnosti, tim pre što dokazi koje  ponudio više potvdrjuju nego što pobijaju navode BIRN-a.

Trenutno najveći problem domaće vojne industrije je to što je, smatraju upućeni, pod sve većom  kadrovskom i poslovnom kontrolom trgovaca oružjem bliskih  vlastima i vrhu vladajućeg režima, pre svih bivšem minstru odbrane i aktuelnom šefu  BIA Bratilsvu Gašiću, ministru policije Nebojši Stefanovići i, naravno, Aleksandru Vučiću. Kontrola vlasti  podrazumevala se i u ranijim vremenima, ali nikada, tvrde u vojnoj industriji,   na aktuelni način. Posledica toga je velika proizvoidno-poslovna kriza u “Krušiku” , čiji su  radnici nedavno organizovali protest upozorenja i najavljuju totalnu obustavu rada,  te činjenica da ni u ostalim vodećim fabrikama domaće vojne industrije – užičkom Prvom partizanu i Zastavi oružju, na primer, prema informacijama iz tih preduzeća, “situacija nije kao što je bila”, i što je njihovo poslovanje, pre svega izvoz oružja i vojne opreme, pod sve gušćim velom tajnovitosti.

 Ono što nije tajna jeste da Srbija decenijama unazad izvozi naoružanje i tehnologiju na Bliski istok , odnosno u Irak, u kojem je 80-tih prošloga veka izgradila šest kolosalnih fabričkih kompleksa, te Saudijsku Arabiju ,  Ujedinjene Arapske Emirate i druge zemlje, i da to čini, uz  poštovanje domaćih i medjunarodnih propisa i uz saglasnost  Sjedinjenih Američkih Država. Najviše Zastavinog lovačko-sportskog i pešadijskog oružja u poslednjih nekoliko godina, uostalom, prodaje se  SAD-u, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Prvi veliki posao Emirata u Srbiji bio je, 2012. godine,  kupovina Zastavinog pešadijskog naoružanja (za deset miliona dolara), nakon čega se krenulo sa “Beogradom na vodi” i drugim poslovnim aranžmanima sa biznismenima i prinčevima iz te zemlje, s time što je onaj sa prodajom, to jest kupovinom  oružja bio u potpunosti legalan i transparentan. Spornoje, ponovimo,to što plasman, time iposlovanje vodećih fabrika domaće vojne industrije, prema informacijama relevantnih sagovornika našeg lista, sve više preuzimaju trgovci oružjem bliski aktuelnoj vlasti, kojima je primaran lični i interes kompanija čiji su vlasnici.                                                 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here