Pandemija demokratije ili: O političkoj godini za nama

0
608

PREDGOVOR

Godinu za nama je na prvi pogled obeležila pandemija jednog koronavirusa. Međutim, koliko god vladavina „nevidljivog neprijatelja“ demosa bila dominantan fenomen u 2020. godini, ključna reč teksta koji sledi neće biti covid-19, niti njegova rasprostranjenost. Paralelno sa njegovom pandemijom širila se zapravo, poput virusa, i bolest demokratije.

Da bismo razumeli o kakvoj bolesti je reč, pre svega bismo morali da se vratimo oko 2500 godina unatrag, kada je prvi put u istoriji čovečanstva demokratija označena kao bolest društva. Shodno vremenu u kojem je, izuzev knjiga koje je umeo da pročita zanemarljivo mali broj ljudi, živa reč bila skoro jedino sredstvo javnog informisanja – Sokrat je zastupao teoriju po kojoj je demokratija viđena kao skoro najgori oblik društvenog uređenja. Ovaj antički filozof, kojeg bismo danas zbog svog relativnog uticaja na javno mnjenje mogli nazvati medijskim urednikom, narod je upozoravao da ta bolest neminovno vodi društvo ka tiraniji – uređenju koje za njega nije ništa drugo nego stanje uporedivo sa čovekom koji usled upale pluća izazvane aktuelnim virusom dospe do respiratora sa neizvesnim životnim svršetkom.

Po njegovom uvidu bolest društva počinje sa oligarhijom, malom grupom vlastodržaca koji duševnu zarazu prenose ka svim ostalim članovima zajednice. Kada pandemija postane sveopšta, tiranija zauzima njeno mesto. U tiraniji više nema mesta za kritičko mišljenje, istina postaje samo ono što tiranin plasira u javnost, jer jedino njegova reč može da se čuje. Drugim rečima, demokratija je samo prelazna faza, inkubacija bolesti oligarhije koja se na kraju potvrđuje kao pandemija tiranije.

KO JE ONDA POLITIČKI KORONAVIRUS DANAS?

Sigurno ste pomislili na još uvek aktuelnog američkog ili predsednika Srbije. Ali da li je takvo mišljenje opravdano? Za prvog se s razlogom može tvrditi da je demagog, kao što se za drugog opravdano može misliti da je tiranin. Međutim, koliko god na prvi pogled izgledali slični, njih dvojica se zapravo nalaze na vrlo udaljenim političkim pozicijama.

ZAŠTO IZBORI ZA GLOBALNU I LOKALNU VLAST NISU ISTA ČAST?

Poznato je da smo u godini za nama ostavili za naše interese dva bitna izborna nadmetanja – parlamentarne (i lokalne) izbore u Srbiji i američke predsedničke izbore. Ostavićemo za ovu priliku po strani njihove sličnosti i pozabaviti se komparativnim im razlikama. Svakako im je zajednička anomalija opzicija i uticaj u jednom slučaju – javnog mnjenja, odnosno u drugom – na javno mnejnje.

Dok je zvanični kandidat pozicije na prethodnim parlamentarnim i lokalnim izborima u Srbiji – aktuelni predsednik države AV – imao opoziciju van medijskog prostora, pozicija predsedničkog kandidata Donalda Trampa je bila od strane američkih medija u potpunosti opoziciona. Srpska opozicija je kritikovala medije i zbog njihove pozicije bojkotovala izbore, a američkog predsednika su tamošnji mediji opozvali sa funkcije i pre objavljivanja zvaničnih rezultata izbora. Da stvar bude još bizarnija, srpska bojkot opozicija je slavila izbornu pobedu na globalnim društvenim mrežama poput Tvitera i Fejsbuka, dok je na drugoj strani Atlantika aktuelnom predsedniku najmoćnije svetske političke sile – od strane istih kompanija onemogućeno oglašavanje. Paradoksalno ili ne, u Sjedinjenim američkim državama demokrate su, uz pomoć medija, uništile demokratiju, dok je u Srbiji republika preživela uprkos bojkotu demokrata.

DA LI SU IZBORI POKRADENI?

Srpska opozicija – „bojkot“ i deo one koja je od iste nazvan „lažnom“ – na pomenutim društvenim mrežama je uspešno uveravala  deo javnosti kako su izbori namešteni. Donald Tramp je na drugoj strani bezuspešno dokazivao kako je pokraden. Izgubili su svakako i jedni i drugi. Ali problem se ogleda u tome što je u oba slučaja pobedilia pandemija medija, odnosno tiranija medijskih oligarha.

KO JE SU OČEKIVANE POSLEDICE ?

Posledice su takve da je jedan od neformalnih lidera srpske „bojkot“ opozicije u danu nakon proglašavanja izbornih rezultata najavio izlazak na sledeće (vanredne) izbore, iako se izborni uslovi za nekoliko sati razlike nisu promenili ni za „pedalj“, odnosno uprkos tome što je vrlo neizvesno da li će do budućeg glasanja isti biti iole poboljšani, a on je ove bojkotovao navodno iz tog razloga. Na drugoj strani sveta, nakon medijskog opoziva, Donaldu Trampu se preti drugim (legalnim) opozivom koji bi ga ujedno diskvalifikao kao kandidatata na predstojećim redovnim izborima 2024. godine. Kao da svemoćna demokratija globalnih oligarha strepi od jednog demagoga, onoliko koliko krhka demokratija u Srba zavisi od volje jednog tiranina. Nimalo beznačajna razlika – antinomija koju možda najbolje opisuje kritički stav nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je povodom medisjkog opoziva američkog predsednika zabrinuto izjavila kako nije u redu što je ta moć u rukama privatnih kompanija (medija) umesto što bi trebalo da se tim stvarima (poza)bavi država.

DA LI JE TO NEMAČKA KONAČNO NA STRANI ANTIFAŠIZMA?

Kada je sredinom godine Antifa danima divljala američkim gradovima i ispred Bele kuće zapalila zastavu SAD, mediji demonstrante nisu nazvali ruljom – kao što je slučaj bio prilikom nedavnih nasilnih demonstracija ispred vašingtonskog Kapitola. Terorističkom organizacijom ju je imenovao tada predsednik Donald Tramp – ne i nemačka kancelarka Angela Merkel. Ista je čestitala pobedu presedničkom kanditatu Bajdenu dva meseca pre proglašenja zvaničnih (i jedino legalnih) rezultata, odnosno samo nekoliko sati nakon što su mediji objavili da je demokratski kandidat odneo pobedu na predsedničkim izborima. To su sve činjenice, naizgled kontradiktorne sa prethodno pomenutim kritičkim stavom prema privatnim korporacijama – Tviterom i Fejsbukom – koji su jednoglasno ukinuli pravo slobode govora aktuelnom američkom predsedniku i na taj način neposredno demonstrirali (a najverovatnije i ustoličili) demoliranje temelja (i ideala) savremene demokratije – Prvog (ustavnog) Amandmana SAD.

VLADAVINA PRAVA ILI PRAVNA DRŽAVA?

Moderno doba ljudske istorije, pored mnogobrojnih naučno-tehnoloških otkrića i umetničko-filozofskih pravaca, odlikuje i jedna dijalektička napetost između dva (naizgled sinonimna) političko-pravna koncepta: Vladavine (ljudskih) prava kao ideje britanske političke misli, temelja  francuske revolucije i potonjeg liberalizma uzidanog u Ustav SAD; i Pravne države kao povesnog proizvoda antičke (rimske) pravne tradicije, koji je, preko Makijavelija i Hobsa, nemački romantizam (čitaj nacionalizam) najreprezentativnije vratio na svetsku političku pozornicu zauzimanjem „državnog razloga“. U tom ključu zapravo treba tražiti „izlaz“ iz pomenutih kontradiktornih stavova aktuelne neamčke kancelarke i neformalne predsednice EU – Angele Merkel. Ako smo skloni da pojmove vladavine prava i pravne države vidimo kao dve strane istog novčiča, onda su nam „vrata“ širom otvorena; međutim, ukoliko između njih nismo spremni da stavimo znak jednakosti – onda pitanje o suštinskoj prirodi fašizma ponovo dolazi na red.

FAŠIZAM KAO SINONIM ZA NASILJE ILI (IPAK) IDEAL KORPORATIVISTIČKE DRŽAVE?

Iako istorijski posmatrano fašizam jeste nastao u šovinističkom diskursu moderne italijanske države prve polovine 20. veka, njegov idealistički koren prevazilazi nacionalne granice i proteže se sve do simboličkih predstava (kosmopolitske, danas bismo rekli globalističke) antičke rimske imperije – a neki bi rekli i do samih temelja Platonove „Države“. U svakom slučaju, nevezano od povesnog izobličenja i savremene kompromitacije pojma koji se skoro svakodnevno uzima kao radikalni sinonim za političko nasilje, izvorna ideja fašizma u filozofsko-političkoj teoriji imenuje ideal korporativističke, tj. staleške države – čiju bi upravljačku strukturu trebalo da čine najugledniji predstavnici svih postojećih struka, odnosno staleža (poljoprivrednici, zanatlije, trgovci, sudije, vojnici itd. – sve do današnjih urednika medija i svih ostalih vrsta menadžera).

TVITER I FEJSBUK GLOBALISTIČKO-FAŠISTIČKI MEDIJI ILI BASTIONI DEMOKRATIJE?

Čitav 20. vek smo posmatrali uspon imperije Sjedinjenih američkih država – savremenog rimskog carstva, globalnog vladara i kako bi neki rekli „svetskog policajca“. Zahvaljujući liberalizmu kao filozofsko-političkom i Prvom amandmanu kao pravnom temelju, SAD su tokom prethodnog stoleća zavladale planetom. Zahvaljujući ekonomskoj superiornosti kulturološki ili vojno osvojili su (skoro) čitav svet za (samo) nešto više od 50 godina. Prethodne godine, međutim, izgubili su sve – upravo zato što im je uništen pravni temelj. Demokratiju na kojoj je najmoćnija država počivala medijska globalistička oligarhija je urušila za svega nekoliko meseci. Tiranski. Korporativistički globalizam, njihovo najmlađe „čedo“, kojim su poput krova pokrili dom svoje (pravne) države, obrušio se pred sam kraj jubilarne 2020. godine upravo sa Bele kuće. Zatečena u kabinetu Džoržda Vašingtona, zatrpana je vladavina prava oličena u bespomoćnom pokušaju Donalda Trampa da državu održi ispred hoklice na kojoj čak i naš predsednik imao čast da posedi. A Tviter i Fejsbuk? Na „njihovu“ sreću – eno ih još uvek na uredničkom plenumu u (medijskoj) kući zvanoj Kapitol.

UMESTO ZAKLJUČKA

Pitate se verovatno: Pa dobro, kakve to sve veze ima sa nama? Istina, naš je predsednik preživeo, kao i njegov „državni razlog“ pod krovom RTS-a i ostalih medija sa ne-globalističkom frekvencijom. Međutim, nova, predizborna ili izborna, godina je pred nama. Ukoliko naš predsednik uredničku politiku bude morao da, po sili prirodnog zakona, prepusti vladavini prava – zna i on da će „pravna“ država na čijem je čelu biti uzdrmana u temelju. Teši ga verovatno donekle savremena srpska demokratska tradicija čija plima po pravilu (na)dolazi do vladarskih obala svakih 12 godina. Crvena je obala postala žuta 2000, žuta postala šarena 2012, red bi bio da se okreči do 2024. godine, iako igra cifara zavodi da je promena spremna 2021.

Možda je farba spremna, ali majstora još uvek nema. U Srbiji trenutno postoj tri opozicije: tzv. „bojkot“, „lažna“ i ona koja je protiv obe i pozicije u isto vreme. Jer, ni prva ni druga opozicija ne nude (sem časnih izuzetaka) ništa sem „protiv“, pa je i ona treća umesto „za“ po ustaljenom običaju „protiv“. Međutim, problem nije samo u tome što je svaka od tri opozicije „protiv opozicija“, već i u činjenici da pozicija svako „protiv“ nje jednači sa „protiv države“.

Delovaće verovatno nekom od istrajnih čitalaca ovih misli da je tekst naklonjen Trampu ili Vučiću, ili možda obojici. Ali u tom utisku upravo provejava antinomija koja se provlači od početka. A antinomija kao antinomija, savršena zagonetka za koju (prljavi) um nema rešenja, krije zapravo odgovor u svakom od nas ponaosob. Odgovor na pitanje koje se samo na površini bavi dijalektikom između individualne i kolektivne slobode, slobode za ili slobode od, odnosno (slobode) protiv. U poređenju sa SAD, Srbija je svakako zanemarljivo mala, ali je ipak sloboda podjednako značajna gde god se čovek u potrazi za njom našao. U Srbiji je (i) prethodnu godinu, pored uticaja koronavirusa, obeležilo pitanje o slobodi medija. Iskustvo nas uči da je zloupotreba slobode bez izuzetka izvor problema. Uostalom, da stvar može da bude gora nego što jeste – po predsednika, državu ili društvo, kako je kome draže – videli smo na velikom primeru Sjedinjenih američkih država (koje više ne postoje).

POGOVOR

Kao što je nezasitost u sticanju bogatstva, odnosno onoga što se u oligarhiji najviše cenilo, i zanemarivanje ostalih stvari – upropastili oligarhiju, tako je nezasitost onoga što se u demokratiji najviše ceni, a to je sloboda, jer ona se u demokratiji smatra najvećim dobrom – dovelo do njene propasti, tj. do ropstva… Jer, stvarno, prekomernost uvek vodi veliko perokretu. Preterana sloboda, izgleda, ne prelazi ni u šta drugo, nego u preterano ropstvo i za pojedinca i za državu.

Platon („Država“)

Ni sama vlada naroda ne bi predstavljala još nikakvo zlo, da je ta demokratija bila u rukama ljudi plemenitih shvatanja i pogleda.

Platon („Zakoni“)

SREĆNA NAM NOVA GODINA!

1.1.2021. godine (po starom – julijanskom kalendaru), odnosno u zimu 7528. godine (po najstarijem srpskom kalendaru)

Pokojni Toza

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here