Bitka na Košarama: “Časno se borilo i časno ginulo!”

1
116

Na današnji dan pre 20 godina počela je bitka za Košare na Kosovu u kojoj je poginulo 108 srpskih vojnika.

Na Veliki petak, 9. aprila 1999. godine, udružene snage terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, regularne vojske Albanije i NATO-a predvođenog Amerikancima, koji su davali vazdušnu podršku, pokrenule su veliku ofanzivu na karaulu Košare, na granici tadašnje SRJ i Albanije.

Neprijatelj je bio višestruko nadmoćniji, pa se nešto više od 1.000 srpskih vojnika branilo od napada hordi koje su brojale između 5.000 i 6.000 Albanaca.

Naša vojska je odolevala napadima sve do 14. juna, kada se, po Kumanovskom sporazumu povukla sa Kosova.

Odbrana Košara sprečila je kopnenu invaziju na Srbiju i onemogućila prekid komunikacija među srpskim formacijama, slažu se vojni stručnjaci.

Najveći deo srpskih snaga na Košarama činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka, prosečne starosti između 19 godina i 20 godina, a borili su se i Srbi dobrovoljci iz inostranstva i Kozaci.

Poginulo je 108 srpskih vojnika, od kojih 18 oficira i podoficira, 50 redovnih vojnika, 13 rezervista i 24 dobrovoljca, među kojima i jedan ruski dobrovoljac. OVK je priznao gubitak 200 boraca, ali ih je najverovatnije poginulo mnogo više, a zvanično su poginula i dva NATO vojnika, Francuz i Italijan, kao i jedan državljanin Alžira. Uništeno je pet albanskih tenkova.

Komandant odbrane Košara, pukovnik u penziji Ljubinko Đurković, rekao je ranije da je ta bitka simbol herojske odbrane srpske vojske“Košare nikada nisu pale”, svedočio je on i dodao da se srpska vojska povukla po Kumanovskom sporazumu.

Sećao se i da je tokom NATO bombardovanja, samo 12 vojnika dva dana i jednu noć odbijalo napad 250 albanskih terorista, koje su na kraju jurišem naterali u povlačenje.

On je odbranu Košara uporedio sa Kumanovskom bitkom u kojoj su oficiri jurišali sa vojnicima, kao i sa odbranom Beograda u Prvom svetskom ratu.

Pukovnik Duško Šljivančanin rekao je nedavno na predstavljanju knjige „Bitka na Košarama – sećanje učesnika 1999“, da se na Kosovu i Metohiji časno borilo i časno ginulo.

“Svi oni koji kažu drugačije jednako su licemerni i zlonamerni, kao i oni koji su agresuju nazvali ‘Milosrdni anđeo'” naglasio je Šljivančanin.

Govoreći o ulozi graničara, on je istakao da je 53. granični bataljon, jedan od tri granična bataljona Prištinskog korpusa koji je obezbeđivao državnu granicu u dužini od 68 kilometara. To je najteži i najsuroviji deo naše državne granice, na kome su, od kako postoji, mučki ginuli i ubijani naši graničari.

Iz vizure graničnog bataljona, značaj bitke na Košarama, kako je istakao pukovnik Šljivančanin, ogleda se u tome što su pripadnici 53. graničnog bataljona primili prvi i najteži udar i zaustavili agresora na državnoj granici, što nije bilo lako.

Pukovnik Šljivančanin odao je posebno priznanje vojnicima na odsluženju vojnog roka, koji su, po njegovim rečima, istinski heroji bitke na Košarama.

Prosečna starost poginulih na Košarama bila je 25 godina.

Slava herojima!

Izvor: Mondo

1 KOMENTAR

  1. U nasem malom mestu stan je imao i cesto boravio pukovnik Bozic koji je spektakularno prebacio 252 oklopnu brigadu od Kraljeva do Kosova u uslovima do tada nevidjenim na ratistima.
    I dan danas cesto navrati pukovnik Sljivancanin komandant branilaca na Kosarama .
    Niko se nikad nije setio da ih pozove da javno kazu par reci o tome .
    A imamo i lica koja tu zive a ucesnici su svih ratova bivse SFRJ.

    Mada kome je to vise vazno

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here