Čuveni muzeji besplatno otvorili svoja virtuelna vrata

0
129

U nizu zemalja Evropske unije najavljeno je ublažavanje mera protiv pandemije COVID-19 i oživljavanje javnog života, ali ono će biti postepeno i obazrivo.

Prednost će, kako je najavljeno, imati privreda, potom javna uprava, škole i univerziteti. Nešto će duže potrajati dok umetnički događaji i kulturne priredbe budu mogući kao pre početka širenja koronavirusa.

Ali mnogobrojne kulturne institucije su se od početka pandemije potrudile da “odu” u dnevne sobe svojih posetilaca kada već oni zbog preduzetih mera zaštite stanovništva ne mogu da dođu kod njih – na izložbe, predstave, koncerte, predstavljanje knjiga…

Fondacija Robert Šuman jedna je od institucija koje nude redovno dopunjavane liste virtuelne kulturne ponude u evropskim zemljama – na njoj su muzeji, izložbe, koncerti ili opere koje publika može pogledati odnosno odslušati sedeći kod kuće.

Za sve zainteresovane su “vrata”, bez ulaznice, otvorili Vatikanski muzeji, koji nude sedam virtuelnih “šetnji”, među njima i onu kroz Sikstinsku kapelu. Kapitolski muzeji u Rimu su pod motom “kultura kod kuće” takođe učinili dostupnim svoje kolekcije, a moguće je i virtuelno razgledanje različitih znamenitosti u glavnom gradu Italije.

Na sličan način mogu se razgledati i pariski Luvr i dvorac Versaj, Rajksmuzej (Rijksmuseum) u Amsterdamu ili kolekcije berlinskog Muzejskog ostrva. Od prošle sedmice berlinska Galerija slika (Gemäldegalerie) poklanja svima veliki katalog izložbe “Rafael u Berlinu” povodom 500. godišnjice smrti ovog renesansnog slikara.

I jedna od najznačajnijih ovogodišnjih evropskih izložbi, ona u belgijskom gradu Gentu pod nazivom “Van Ajk. Optička revolucija” morala je da bude zatvorena zbog pandemije, ali remek dela Jana Van Ajka mogu se razgledati virtuelno.

Ali i manji muzeji koriste medijske mogućnosti u pandemiji. Među njima su Muzej evropskih civilizacija i Mediterana (MUCEM) u Marseju, Muzej obedovanja u Frankfurtu ima virtuelnu turu kroz aktulenu izložbu “Uskršnja jaja”, a Fondacija Alfons Muha u Pragu daje publici mogućnost da, uz detaljna objašnjenja, razgleda radove jednog od umetnika koji su obeležili “art nuvo”.

Austrijska radio stanica FM 4 je 10. aprila priredila desetosatni književni maraton u kojem je 120 učesnika čitalo roman “Kuga” Albera Kamija. Svi koji su maraton uživo propustili, mogu i narednih sedmica da ga odslušaju preko internet stranice ovog radija.

Nemački pisac jugoslovenskog porekla Saša Stanišić spojio je literarni i humanitarni angažman – danima je preko mreža Tviter i Tvič čitao priče za decu, a korisnici su bili pozvani da daju priloge za organizacije koje u pandemiji pomažu građane kojima je pomoć najpotrebnija. Tako je prikupljeno više od 10.000 evra.

U koncertnim dvoranama i operskim kućama nema publike, ali one nisu “zaćutale”. Platforma Operavision ima veliki arhiv produkcija operskih kuća širom Evrope. Publici su one dostupne besplatno, a svaka tri do četiri dana na online program se stavljaju nove predstave. Berlinski filharmončari u svojoj Digitalnoj koncertnoj dvorani nude na stotine koncerata koji su mesec dana, uz korišćenje odgovarajuće šifre, svima dostupni besplatno.

Britansko-nemački violinista Danijel Houp svoje nastupe sa gostima pod nazivom “Hope at Home” svakodnevno prenosi uživo iz svoje dnevne sobe u Berlinu. Nemačko francuski duo Raphy i Adry na saksofonu i violončelu svakodnevno izvode svoju mešavinu džeza, roka i kantrija, a dostupna je na Instagramu.

Prebacivanje kulturnih zbivanja iz zatvorenog u virtuelni prostor nije samo deo nastojanja da se s jedne strane sačuva aktivnost pozorišta, orkestara, opera ili galerija i muzeja i sa druge strane građanima olakšaju nedelje “društvene izolacije”. Posebno su manje kulturne ustanove, koje nemaju donacije države ili pomoć kulturnih fondacija i programa, prinuđene da traže načine da prežive – i one i stvaraoci koji u njima nastupaju.

Nešto od sada stečenih “virtuelnih” iskustava u pravljenju prave i atraktivne ponude i privlačenju publike će kulturne institucije možda moći uspešno da primene i kasnije, nakon post-pandemijske normalizacije.

Izvor: N1

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here