DA LI ĆE NAM PLATE BITI VEĆE Rumunija i Bugarska DRASTIČNO POVEĆAVAJU ZARADE da bi sačuvale radnike, a šta Srbija može da uradi

0
224

Da bi sačuvali radnike koji u sve većem broju odlaze u inostranstvo, Bugarska, Rumunija i Mađarska povećavaju plate i do 40 odsto. Srbija se suočava sa istim problemom sve većeg odlaska radne snage, pa se postavlja pitanje da li može da primeni slične mere ili je ipak u drugačijoj poziciji.

“Promenom državne strategije i koncepta neoliberalne ekonomije, samo povećanjem neoporezivog dela zarada mogli bismo da povećamo plate. Uz smanjenje korupcije i negativne selekcije u javnom sektoru, prema procenama Fiskalnog saveta, mogli bismo da ostvarimo godišnji rast BDP-a od 1 do 1,5 odsto. To je prostor za povećanje plata”, kaže za “Blic Biznis” Zoran Stojiljković, predsednik Udruženog granskog sindikata Nezavisnost.

Kao jednu od mera koje bi doprinele povećanju zarada u Srbiji, Stojiljković navodi i uvođenje progresivne poreske politike i kreiranje dugoročne strategije razvoja domaće industrije, jer se, prema njegovim rečima, nijedna zemlja nije obogatila samo od stranih investicija. Upozorava da “kapital dolazi, a najkvalitetniji ljudi odlaze iz zemlje”.

Srbija nema alternativu emigraciji radnika
Srbija nema alternativu emigraciji radnika

Vladimir Gligorov, ugledni srpski ekonomista koji je godinama saradnik bečkog Instituta za ekonomske nauke, nije optimista kada je reč o mogućem rastu plata, ali i odlivu radnika iz Srbije.

“Čak i da krene stopama Mađarske, Rumunije i Bugarske koje su svoje radnike počele da zadržavaju drastičnim povećanjem plata, Srbija nema alternativu sve češćem odlasku stručnjaka u razvijenije zemlje”, tvrdi u razgovoru za “Blic Biznis”.

“Srbija još ima visoku stopu nezaposlenosti i relativno nisku stopu zaposlenosti, a pored toga posebno se teško zapošljavaju mladi i oni koji su izgubili posao. Plata je posebno važna za kvalifikovane, mada i među njima ima struka za kojima nema tražnje kod kuće, jer je srpska privreda nerazvijena ili zaostala. Zato nema prostora na tržištu rada za značajan rast plata, a kojim bi se mogli zadržati radnici u Srbiji”, navodi Gligorov.

Od početka ovog veka Srbiju je napustilo oko 650.000 ljudi
Od početka ovog veka Srbiju je napustilo oko 650.000 ljudi

Kako ocenjuje, u zemljama kao što su Mađarska ili Rumunija stanje na tržištu rada je bolje, a i više je investicija, tako da plate rastu naprosto zbog ponude i tražnje.

“Uopšteno govoreći, zemlje u post-socijalističkoj tranziciji u Evropi prvo imaju privredni rast koji je pre svega posledica rasta produktivnosti, a potom i rasta zaposlenosti. Tako su najpre plate niske i ljudi emigriraju, a potom plate rastu i ljudi imigriraju. U Srbiji nije bilo tako, jer je izostao rast produktivnosti, a još uvek je zaposlenost mala. Tako ljudi odlaze i plate su niske. Biće potrebno vreme i dosta ulaganja i u ljude i u kapital da se to promeni. Do tada će ljudi iz Srbije ići gde su uvek i išli, najčešće u Evropu i Ameriku”, objašnjava Gligorov.

Problem sa ekonomskom emigracijom imaju i zemlje EU, pa je tako samo iz Hrvatske poslednjih godina otišlo oko 300.000 stručnjaka u različitim oblastima. Podaci pokazuju da je od cele EU posao najnesigurniji upravo u Hrvatskoj, jer gotovo petina zaposlenih radi na određeno vreme.

Ozbiljan izazov je i pred Bugarskom i Rumunijom koje su članice EU punih 10 godina, a istraživanje koje je uradila Fondacija Fridirih Ebert pokazuje da 43 odsto Bugara i 40 odsto Rumuna planira da napusti zemlju. Stručnjaci istovremeno napuštaju i Mađarsku koja važi za relativno razvijenu zemlju Evropske unije.

Problem odlaska dobrih radnika članice EU rešavaju tako što zaposlenima dižu plate, ali i odobravanjem jeftinih državnih kredita.

Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže za “Blic Biznis” da se u javnom sektoru u Srbiji već sve više izdvaja za plate, što nije moguće i u privatnom sektoru.

U privatnom sektoru plate znatno sporije rastu
U privatnom sektoru plate znatno sporije rastu

“Mi smo još 2014. napravili jednu formulu po kojoj plate u javnom sektoru ne smeju da prelaze 7 odsto BDP-a, a penzije 11 procenata. Međutim, zarade su već stigle do 9 odsto. S druge strane, privatnici su na muci jer već izdvajaju toliko za državu, a kako se i investicije smanjuju nema baš puno prostora za povećanje zarada. U privatnom sektoru plate znatno sporije rastu”, navodi Kovačević i dodaje da najveći broj naših ljudi odlazi u Nemačku i Austriju, mada su ti kapaciteti već prilično popunjeni.

On smatra da je glavni problem zbog kog se ljudi odlučuju da napuste zemlju i potraže posao negde drugde korupcija, koja je vrlo raširena i koja poštene i korektne ljude natera da se zamisle da li žele da ostanu u takvoj sredini. Takođe, stvara se utisak da stranci imaju prednost u svemu u odnosu na domaće građane, a tu je i loša selekcija ljudi prilikom zapošljavanja u javnom sektoru. Povrh svega toga, naše školstvo je slepo i ne čini ništa da pita decu i mlade šta je to što bi trebalo uraditi ili promeniti, kako bi oni bili zadovoljni i kako ne bi razmišljali o odlasku iz zemlje, ističe Kovačević.

Nedavno predstavljeni podaci OEBS-a govore da je našu zemlju od početka ovog veka napustilo oko 654.000 ljudi, najviše mladih između 15 i 24 godine. Uhlebljenje su najčešće nalazili u najrazvijenijim zapadnim evropskim zemljama, Nemačkoj i Austriji, ali i u Švedskoj i Norveškoj. Nemačka Savezna služba za migracije procenjuje da se za protekle dve godine iz Srbije u Nemačku iselilo više od 51.000 ljudi, a u prvoj polovini 2018. skoro 19.000 radnika iz Srbije imalo je dozvolu boravka u Nemačkoj, što je 2.000 više nego u istom periodu prethodne godine. Neke ranije procene su pokazale da je samo put ove zemlje od 2000. godine iz Srbije otišlo više od 200.000 građana, i da je svaki treći zaposlen u proizvodnji, poljoprivredi i građevini, svaki četvrti u hotelijerstvu, a svaki peti u metalnoj industriji.

Ministar rada Zoran Đorđević takođe je upozorio da bismo dodatni problem mogli da imamo u budućnosti, kada Srbija uđe u EU, i to u vidu nekontrolisanog odliva građana u pojedine države članice. On je izjavio je da država Srbija planira da formiranjem Koordinacionog tela za ekonomske migracije zaustavi masovni odlazak iz zemlje.”

I u Republici Srpskoj razmišljaju o povećanju plata

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je u Banjaluci da je povećanje plata jedan od preduslova za ostanak aktivne radne snage u Srpskoj. Ona je rekla novinarima da Republika Srpska mora da razmišlja kako da očuva radnu snagu i navela je da podržava zahteve sindikalaca da se povećaju plate u Srpskoj.

Cvijanovićeva je rekla da na povećanju plata u kontinuitetu radi i aktuelna Vlada.

“Želimo da ohrabrimo poslodavce da vode računa o povećanju plata u privatnom sektoru koje su značajnije od onih u javnom, iako sve plate treba povećavati”, navela je Cvijanovićeva.

Austrijske plate slede produktivnost

“Austrija ima poseban i veoma uspešan sistem usklađivanja plata i stopa nezaposlenosti je tradicionalno niska. Uz to, iz demografskih razloga, potrebni su imigranti, a oni nisu nedostajali u centralnoj Evropi i na Balkanu. Ponuda sada opada, tako da će novi imigranti biti iz drugih regija. No, austrijske plate uglavnom slede produktivnost, a kako je austrijska privreda među najrazvijenijim u svetu, neka dodatna politika plata nije neophodna”, objašnjava Vladimir Gligorov stanje na austrijskom tržištu rada.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here