Erste banka, Sberbanka i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saučestvuju u uništavanju oko 27 km rečnih tokova u regionu oko Jošaničke banje na granici Nacionalnog parka Kopaonik u Srbiji. 

Zašto su bankari na tako kratkovid način investirali najmanje 700 miliona evra (i verovatno i mnogo više) u hidroenergetske projekte od kojih neki ozbiljno štete životnoj sredini i izazivaju proteste lokalnog stanovništva?

Finansiranje je u suštini aktivnost okrenuta budućnosti: bankari i menadžeri fondova računaju budući profit za pokriće sadašnje investicije. Pretpostavljaju buduću vrednost novca i procenjuju rizike kako bi pronašli najbolji model za finansiranje preduzeća ili projekta.

Kompanije i banke već dugo priznaju – bar u teoriji – da finansijska dobit znači malo bez uzimanja u obzir društvenih i ekoloških uticaja i procene stvarnih posledica odluka o finansiranju. Međutim, budućnost hidrocentrala, čak i onih malih nije toliko zelena koliko se čini.

Posle terenskih poseta Albaniji i Makedoniji u 2017. godini, koje su izvedene kako bismo procenili stvarne uticaje već izgrađenih projekata, tim CEE Benkvoč (CEE Bankwatch Network) se ponovo udružio sa lokalnim aktivistima i ovog puta posetio 14 hidrocentrala lociranih na samo 40 km2 na granicama Nacionalnog parka Kopaonik u Srbiji.

Tokom posete smo bili svedoci nekontrolisane izgradnje hidroelektrana koje su oštetile najmanje tri reke u ovom mikroregionu, Jošaničku i njene pritoke Gobeljsku i Samokovsku reku. Pola od 14 hidroelektrana* koje smo posetili, finansirala je austrijska Erste & Steiermaerkische banka, četiri je finansirala EBRD i jednu ruska Sberbanka.

Samokovska reka u Nacionalnom parku Kopaonik je i dalje u izvornom stanju iznad hidroelektrane Velež. Ali ne zadugo, jer se planira da se 5.9 km ovog vodotoka preusmeri u cevovod za hidroelektranu Samokovska reka 1.

Kumulativni uticaj

Da se razumemo, hidrocentrale nisu vodenice, već predstavljaju masivnu industrijsku infrastrukturu – tone betona izlivene su kako bi se zaustavile nekad moćne reke a kao posledica i većina rečnog živog sveta: riba, potočni rak i hiljade manjih organizama. Nekada su reke u blizini Jošaničke banje bile stanište ribljim vrstama kao što su potočna mrenaklenkrkuša i zlatni vijun – koje su sve na crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), dok je zlatni vijun i strogo zaštićen u Srbiji.

Vladici 1 hydropower plant, financed by Erste Bank
Vodozahvat hidrocentrale Vladići 1, finansirana od Erste banke

Ove hidrocentrale se često nazivaju “protočnim”: u stvarnosti su sve osim toga. Brane blokiraju tok reke i formiraju mala jezera ispunjena peskom – rečnim sedimentom. Sa betonskih vodozahvata, voda se preusmerava kilometrima kroz cevi do mašinske zgrade sa turbinama na nižoj nadmorskoj visini. Između brane i mašinske zgrade, trebalo bi održati “biološki minimum” protoka, što je eufemizam za pretvaranje nekad moćnih reka i planinskih potoka u sanitarne kanale.

Do sada smo identifikovali 15 miliona evra* uloženih u region Jošaničke banje za izgradnju hidroelektrana. Taj novac je “konvertovan” u 17.8 km vodotokova koji su preusmereni u cevi, i još  9.2 km koje će biti, ostavljajući rečna korita sa niskim vodostajem ili bez vode tokom sušnih meseci. Ovo je u suprotnosti sa pravilima Erste grupe koja, između ostalog, zahtevaju usklađenost sa Okvirnom direktivom o vodama EU i koja takođe ne dozvoljavaju štetni uticaj na kritična prirodna staništa ili kritične slatkovodne resurse.

Lokalno stanovništvo nam je pružilo dokaze da se reke redovno potpuno isušuju.

Gobeljska reka flowing over the weir of the Samokovo hydropower plant - Bankwatch
Marketing: Gobeljska reka koja preliva preko vodozahvata hidroelektrane Samokovo koju finansira Erste banka, unutar Nacionalnog parka Kopaonik. Izvor: veb stranica investitora
Gobeljska reka flowing over the weir of the Samokovo hydropower plant 2- Bankwatch
Stvarnost: skoro potpuno suvo korito Gobeljske reke ispod vodozahvata hidroelektrane Samokovo
Suvo rečno korito nizvodno od vodozahvata za hidroelektranu Vladići, koju je finansirao EBRD
Dry river bed downstream of the intake for Vladići 1, financed by Erste
Suvo rečno korito nizvodno od vodozahvata za hidroelektranu Vladići 1, koju finansira Erste

Ove reke smo obišli u februaru kada je vodostaj bile relativno visok. Međutim, i tada su nivoi vode bili znatno niži nizvodno od brana, ponekad i ispod minimalnih zahteva. Za nekoliko hidroelektrana bilo je očigledno da čak ni minimalni zahtevi nisu poštovani.

Sutanovina hydropower plant, financed by the EBRD - Bankwatch
Uzvodno od vodozahvata hidroelektrane Šutanovina, koju je finansirao EBRD
Sutanovina hydropower plant, financed by the EBRD2 - Bankwatch
Nizvodno od vodozahvata hidroelektrane Šutanovina, koju je finansirao EBRD

Riblje staze

Ono što najviše smeta zdravom razumu je nebriga hidroenergetskih preduzeća u izgradnji i upravljanju tzv. ribljim stazama. U teoriji su izgrađene da omoguće migraciju riba preko brana. U praksi, riblje staze su često namerno blokirane ili zahtevaju ozbiljan “trening” za ribe kako bi pogodile ulaz u riblju stazu ili preskočile prepreke.

Blocked fish pass at the intake of the Sutanovina hydropower plant, financed by the EBRD
Blokirana riblja staza na vodozahvatu hidroelektrane Šutanovina koju je finansirao EBRD
Blocked fish pass at the intake of the Klupci hydropower plant
Blokirana riblja staza na vodozahvatu hidroelektrane Klupci
Blocked fish pass at the intake of the Knezevici hydropower plant financed by Erste Bank
Blokirana riblja staza na vodozahvatu hidroelektrane Kneževići koju finansira Erste banka
‘Waterfall’ entrance to the fish pass at the intake of the Vladici hydropower plant, financed by the EBRD
Riblja staza – vodopad na vodozahvatu hidroelektrane Vladići koju je finansirao EBRD, zahteva od riba izuzetne skakačke veštine

Šta se može učiniti

Tri hidroelektrane koje smo posetili su još u izgradnji: Samokovska reka 1, Planska i Marići. Drveće i druga vegetacija uz obalu reke su nemilosrdno isečene. Vodovodne cevi prolaze ispod korita (u slučaju Planske koja je u izgradnji, a inače i kod hidrocentrala Velež 1 i Kašići koje su već u radu), što je u suprotnosti sa odredbama Zakona o zaštiti prirode Srbije zbog prekomernog poremećaja ekosistema i kvaliteta vode. Štaviše, Samokovska reka 1, finansirana od strane Sberbanke, duboko je u Nacionalnom parku Kopaonik. Treba ponovo preispitati da li je preusmeravanje 5.9 km rečnog toka u cevovode u suprotnosti sa ciljevima očuvanja prirode ovog područja.

Krediti za barem ove tri hidroelektrane mogu biti i dalje biti uslovljeni otklananjem nezakonitosti i usklađivanjem njihovog rada sa međunarodnim standardima i standardima samih banaka.

Postavljanje cevi za hidroelektranu Planska u koritu Jošaničke reke, finansirano od strane Erste banke
Samokovska reka 1 pipes going through the National Park
Cevi za centralu Samokovska reka 1 prolaze kroz Nacionalni park

Za bolje obnovljive izvore

Iako je pozitivno što banke žele da finansiraju preko potrebnu tranziciju od uglja prema obnovljivoj energiji u Srbiji, presudno je osigurati valjanu analizu šteta i koristi. Broj malih hidroelektrana koji bi dovoljan da bi se ozbiljno doprinelo snabdevanju električnom energijom u Srbiji je toliko veliki da bi njihovom izgradnjom praktično svaki planinski tok u zemlji bio uništen.

Mere unapređenja energetske efikasnosti, kao i projekti odgovarajuće postavljenih vetrogeneratora i solarnih elektrane, tek treba da zažive Srbiji i imali bi puno koristi od podršku Erste i drugih banaka. Nedavno su se Erste, Unicredit i druge banke udružile za izgradnju vetroparka Košava, što je korak u pravom smeru.

Situacija u Jošaničkoj banji pokazuje da su, iako Erste i EBRD imaju razumne ekološke politike, i dalje potrebna poboljšanja. Konkretno, projekti koje finansiraju multilateralne razvojne banke putem komercijalnih posrednika izazivaju probleme, pošto se procena o životnoj sredini u velikoj meri delegira na komercijalne banke.

Slučajevi kao što je Jošanička banja pokazuju da nedostaje ili znanje, ili zainteresovanost ili možda  kapaciteti da bi se ovaj posao sproveo na odgovarajući način. Istovremeno javni nadzor ne postoji jer komercijalne banke ne otkrivaju imena projekata koje finansiraju. Očigledni nedostaci poput blokiranih ribljih staza prikazanih u ovom članku takođe ukazuju na to da nedostaje inspekcijski nadzor i primena postojećih pravila.

S obzirom na to da EBRD ove godine preispituje svoju Politiku zaštite životne sredine i socijalnu politiku, Banka treba da obezbedi da se štetnim projektima ne gleda kroz prste samo zato što se finansiraju preko komercijalnih posrednika. Istovremeno, primena Principa odgovornog ulaganja u energetski sektor Erste banke bi bila dovoljna da spreči negativne uticaje spomenute u članku samo ako bi se pravilno implementirala. Stoga treba naglasiti da se i postojeće politike banaka stvarno primenjuju i izvršavaju u praksi.

* Poznati krediti za hidroenergetske objekte koje smo posetili, korišteni za izgradnju. Mogući su dalji krediti realizovani nakon puštanja u rad.

#ImeRekaFinansijerKredit u milionima EURU radu od
1KneževićiJošanicaErste0.562015
2Vladići 1JošanicaErste1.32015
3VladićiJošanicaEBRD**2.72017
4MarićiJošanicaEBRD, Erste1.37 (Erste)U izgradnji
5ŽupanjJošanicaErste1.472015
6PlanskaJošanicaErste1.62U izgradnji
7BelciJošanicaNepoznatoNepoznato2015
8KašićiJošanicaErste2.032017
9SamokovoGobeljskaErste0.562015
10ŠutanovinaGobeljskaEBRDVidi Vladići2016
11KlupciGobeljskaNepoznatoNepoznato2012
12Samokovska reka 1SamokovkaSberbank3.32U izgradnji
13VeležSamokovkaEBRDVidi Vladići2013
14Velež 1SamokovkaNepoznatoNepoznato2017

** EBRD je dao kredit za hidroelektrane Vladići, Marići, Šutanovina i Velež preko WeBSEDFF šeme. Zajam je označen kao “kompletiran.”

Izvor/Foto: http://ricochetspecial.com

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here