Evroparlamentarci upozoravaju Vučića zbog smanjenja cenzusa

0
141

“Ja sam uvek zainteresovan za svaku reč Tanje Fajon. Naročito ako se tiču prava srpskog naroda u Sloveniji”, reči su kojima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić reagovao na poruku predsednice Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU Tanje Fajon da je zabrinuta idejom o smanjenju izbornog cenzusa u Srbiji sa pet na tri odsto.

Na ocenu Tanje Fajon, datu dnevnom listu Blic, da su radikalne promene izbornih pravila tako blizu održavanja izbora veoma opasne taktike, Vučić odgovara očekivanjem da se ona, “kao istaknuti borac za ljudska prava, izbori da Srbi imaju status nacionalne manjine u Sloveniji, jer su tamo najveća etnička grupa”.

O samom cenzusu Vučić kaže da nije dozvoljeno da ga povišavate i otežavate političkim protivnicima, ali da je normalno olakšavati političkim protivnicima.

No, nije evropska parlamentarka Tanja Fajon jedina koja je reagovala na najavu o smanjenju izbornog cenzusa nekoliko meseci uoči održavanja parlamentarnih izbora u Srbiji. I Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju, koji je sa Tanjom Fajon bio u delegaciji EP u međupartijskom dijalogu vođenom prethodnih meseci u Srbiji o izbornim uslovima, poručio je da je snižavanje izbornog cenzusa zakonski moguće, ali da svaka inicijativa koja menja pravila pred izbore dovodi u pitanje pravičnost izbornog procesa.

Bilčik je u izjavi dostavljenoj Radiju Slobodna Evropa (RSE) naveo da je “zaintrigiran” razgovorom o snižavanju izbornog praga od 5 odsto, koji je utvrđen 1992. godine.

“Tokom našeg posredovanja u dijalogu, o ovom pitanju se nije razgovaralo sa bilo kojom političkom snagom u Srbiji, za razliku od drugih promena oko kojih postoji konsenzus i na čijem se usvajaju već radi. Stoga bih podvukao da svaka nova politička inicijativa koja menja izborna pravila dovodi u pitanje pravičnost izbornog procesa”, rekao je Bilčik.

Vučićevi argumenti

Ideja o smanjenju cenzusa se najpre pojavila u štampi, da bi je ubrzo potvrdio i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On, naime, smatra da bi tako nešto “vratilo život” u parlament koji bi tada, kako kaže, bio mnogo reprezentativniji. Vučić je, gostujući na TV Pink u nedelju, rekao i da očekuje da će time pročistiti svoju Srpsku naprednu stranku, jer će stranački funkcioneri morati više da se bore kako bi osvojili apsolutnu većinu na izborima, naročito na lokalu.

Upitan da komentariše kritike da se smanjenjem cenzusa ugrožava izborni proces, Vučić odgovara da će to oštetiti njegovu Srpsku naprednu stranku (SNS) tako što će pod takvim uslovima umesto 140 imati 110, ili 120 ili 130 poslanika u Skupštini Srbije, a da se na taj način olakšava ulazak u parlament manjim strankama.

Cenzus od 5 odsto podrazumeva da je za ulazak u parlament potrebno osvojiti 5 odsto glasova birača koji su izašli na izbore.

Vučić tvrdi da su svi u Srbiji saglasni sa ovim izmenama, osim ljudi iz SNS-a.

“Moram samo da ubedim ljude iz SNS-a. Ovi drugi i ovako i onako ne učestvuju na izborima. Ja sam mislio da smo mi vodili dijalog da bi oni učestvovali na izborima, oni su u stvari sve vreme vodili dijalog da bi mi bili budale”, rekao je Vučić u utorak tokom obilaska kineske fabrike “Mei Ta” u Obrenovcu.

On je još naveo da su zbog zahteva predstavnika opozicije, koji su učestvovali u međustranačkom dijalogu uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta, već promenjena tri zakona “koji se suštinski mnogo više odnose na izbore nego smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto”. To su Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o javnim preduzećima i Zakon o borbi protiv korupcije.

Zašto se izborna pravila ne menjaju uoči izbora?

Važno je izbeći bilo kakve krupne intervencije u izbornom zakonodavstvu nekoliko meseci pred izbore, kaže za RSE Pavle Dimitrijević, zamenik programskog direktora CRTE (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost), nevladine organizacije čiji su predstavnici učestvovali u međustranačkom dijalogu. On navodi da upravo taj kratak vremenski rok budi sumnju zbog čega se to radi sada, a nije se o tome razgovaralo u prethodnom periodu.

“Mi smo uvek razgovarali o pravilima i procedurama koji omogućavaju biračima da slobodno izraze svoju izbornu volju i sa te strane pitanje cenzusa od 3 ili 5 posto nije problem”, navodi Dimitrijević.

On dalje kaže da je smanjenje cenzusa bitno pitanje sa stanovišta učešća političkih stranaka i pokreta u skupštini, odnosno toga da li se želi više predstavnika u parlamentu koji će dobiti manje glasova, kao i da to može da poveća i izlaznost na izborima, ali napominje da su to teme koje zahtevaju ozbiljne razgovore za duži vremenski period.

“Ukoliko se ta odluka donosi sada, na dva-tri meseca pred izbore, očigledno je da je onda politički motivisana, i još očiglednije je da je cilj samo jedan, striktno politički – verovatno podizanje broja izašlih birača”, smatra Dimitrijević.

Inicijativa o smanjenju cenzusa dolazi u trenutku kada dobar deo opozicionih stranaka zagovara bojkot parlamentarnih izbora, koji bi trebalo da budu održani na proleće, smatrajući da ne postoje fer uslovi za njihovo održavanje. U zavisnosti od toga da li se zalažu za bojkot ili izlazak na izbore kreću se i ocene stranaka o smanjenju cenzusa.

Tako na primer Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, članice opozicionog Saveza za Srbiju, piše na Tviteru “treba lažnu opoziciju ubaciti u parlament, a 5% je za njih neostvarivo”. Na drugoj strani lider Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović spuštanje cenzusa doživljava
kao želju predsednika Srbije Aleksandra Vučića da društvo “učini što normalnijim”.

Ko ima interes?

Srpska napredna stranka bez svojih koalicionih partnera ima 92 od 250 poslanika Skupštine Srbije. Većina opozicionih poslanika je pre godinu dana napustila parlament smatrajući da opoziciji nije omogućeno pravo da se čuje.

U najavi za smanjenje cenzusa profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković vidi politički interes ključnog subjekta, Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.

“Radi se strateški da se stvori utisak o sklonosti ka promenama u javnosti i kod međunarodnih igrača. A sa druge strane, da se još neko zaleti. Recimo, radikali, LDP, Vojvođani oko (Nenada) Čanka (lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine), društvo oko (Aleksandra) Šapića, (lidera Srpskog patriotskog saveza), nekadašnja Demokratska stranka Srbije, pa da se vidi da li bi se još neko zatrčao u tu priču. I onda dobijete psihološki efekat da vam na izbore izađe 50-ak posto i kažete ’šta sad’”, navodi Stojiljković.

On smatra da bi se smanjenje cenzusa usvojilo još prošle godine da postoji ozbiljna namera za promenu izbornog zakonodavstva.

Smanjenje izbornog cenzusa bi moglo da bude prihvatljivo, kaže Stojiljković, kada bi bilo praćeno povećanjem cenzusa za koalicije od, na primer, 5 do 10 odsto, kao i novom izbornom administracijom i promenom izbornog sistema. Stojiljković podseća da su postojale nelogične koalicije između udaljenih stranaka samo da bi prešle cenzus od 5 posto.

Interesantno je, međutim, da cenzus od tri umesto pet odsto ne bi ništa promenio na prethodnim parlamentarnim izborima iz 2016. godine. Po tadašnjim rezultatima svi učesnici koji nisu ušli u parlament nisu uspeli da osvoje ni tri odsto glasova.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here