Još loših vesti za demokratiju u Srbiji

0
220

Institut V-Dem je Srbiju u 2019. klasifikovao kao izborni autoritarizam, što je velika promena u odnosu na 2009. kada je bila označena kao liberalna demokratija

Srbija se nalazi na četvrtom mestu od preko 200 posmatranih zemalja po stepenu autokratizacije u protekloj deceniji, navodi se u najnovijem izveštaju V-Dem instituta za 2020. godinu. Reč je o Institutu Varieties of Democracy na Univerzitetu u Geteburgu koji na godišnjem nivou objavljuje sveobuhvatne izveštaje o demokratiji zasnovane na ekspertskom mišljenju preko 3.000 stručnjaka širom sveta.

Prateći stanje demokratije u svetu, ovaj institut u najnovijem izveštaju konstatuje da su, po prvi put od 2001. godine, većina država u svetu autokratije. Konkretno, autori izveštaja klasifikuju čak 92 države kao autokratije i dodaju da 54% svetske populacije živi u autoritarnim režimima.

Gde je u svemu tome Srbija?

Kontrola medija i civilnog društva kao uvod u autokratizaciju

Šest zemalja u kojima V-Dem prepoznaje najveći stepen autokratizacije su Mađarska, Turska, Poljska, Srbija, Brazil i Indija. Posebno je zanimljivo što se, u ovim izveštajima, jedna članica EU po prvi put klasifikuje kao autokratija – konkretno, Mađarska je prepoznata kao izborna autokratija.

Budući da V-Dem posmatra veliki broj pojedinačnih faktora, moguće je uočiti i određene trendove. Tako možemo da vidimo da u ovih šest zemalja postoji sličan scenario autokratizacije: prvi na udaru bili su sloboda medija i civilno društvo, da bi, tek nakon uspostavljanja kontrole i represije nad njima, usledilo degradiranje osnovnih institucija demokratije – slobodnih i poštenih izbora.

Kada je reč o Srbiji, autori ističu da je cenzura medija problem koji u našoj zemlji postoji već dugo. „Drugi indikatori koji se odnose na medije, civilno društvo i građanske slobode, takođe su se pogoršali pre nego što je na red došao integritet izbora, a ova država 2015. godine skliznula nazad u autoritarizam“, navedeno je u izveštaju. Upoređujući podatke u protekloj deceniji, V-Dem je Srbiju u 2009. klasifikovao kao liberalnu demokratiju, a 2019. kao izborni autoritarni režim.

Dok ovakvi izveštaji daju koristan uvid u trendove koje istraživači prate duži niz godina, konkretne ocene (poput ove o dramatičnom padu u 2015. godini) treba uzimati sa rezervom, budući da drugi autori, na osnovu svoje metodologije, drugačije klasifikuju tip režima u Srbiji.

Pored velike baze podataka, na sajtu V-Dem možete da napravite i sopstvene grafikone koji pokazuju kretanje određenih varijabli. Tako možemo da pratimo razvoj (ne)pristrasnosti medija, političkih sloboda i slobode izražavanja u Srbiji:

Srbija u ovim analizama svakako nije izolovan slučaj, već deo generalnog trenda koji je označen kao uspon autokratizacije, ali i porast otpora (Autocratization Surges – Resistance Grows). Dok je demokratija na meti autoritarnih režima, građani u većoj meri izlaze na ulice da brane svoja demokratska prava i slobode. „Udeo zemalja koje beleže značajne demokratske masovne proteste porastao je sa 27% 2009. na 44% u 2019. godini. Građani izlaze na ulice kako bi branili građanske slobode i vladavinu prava, i da bi se borili za poštene izbore i političke slobode“, zaključuje se u V-Dem izveštaju.

Kompetitivni autoritarizam u Srbiji

V-Dem podaci predstavljaju važnu i sveobuhvatnu bazu za praćenje trendova u velikom broju oblasti, što je posebno korisno za istraživače koji se bave kvantitativnim analizama. Postoje, međutim, i drugačije analize koje su u većoj meri zasnovane na kvalitativnim ocenama.

Stiven Levitski i Lukan Vej, profesori sa Harvarda, odnosno Univerziteta u Torontu, zaslužni su za ustanovljavanje pojma kompetitivni autoritarizam koji označava poseban tip hibridnog režima. Ukratko, kompetitivni ili takmičarski autoritarizam predstavlja tip režima u kojem formalno postoje izbori, ali u kojima je režim u značajnoj prednosti (medijskoj, institucionalnoj, finansijskoj i svakoj drugoj) u odnosu na opoziciju. Autori koriste metaforu fudbalske utakmice da bi opisali ovakav sistem – zamislite da postoje dve ekipe, režimska i opoziciona, ali da su sudije na strani režima, kao i da je teren nagnut na jednu stranu tako da opozicija trči uzbrdo i pokušava da igra napad uz konstantnu odbranu.

Izbori u ovim režimima, dakle, postoje, ali su daleko od slobodnih i poštenih. Upravo u ovu grupu Levitski i Vej u najnovijem radu smeštaju Srbiju u 2019. godini, a to je bio slučaj i sa režimom Slobodana Miloševića krajem devedesetih.

Međutim, pozivajući se i na prethodno opisane V-Dem indikatore, autori objašnjavaju da se kompetitivni autoritarizam danas razlikuje od onog devedesetih – velika razlika leži u međunarodnom okruženju. Dok je krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih „cena“ autoritarizma bila velika, a veliki je bio i pritisak razvijenih zapadnih zemalja za demokratizacijom, danas stvari stoje drugačije. Navodeći Mađarsku kao simptomatičan primer, oni tvrde da danas postoji pogodnije tlo za uspon autoritarnih režima jer se takve tendencije u određenoj meri tolerišu – u slučaju Mađarske, prvenstveno od strane EU.

Ovakvo objašnjenje rezonovalo bi i u slučaju Srbije, budući da se u raspravama često poteže argument Evropske unije koja zatvara oči na autoritarne tendencije režima Srpske napredne stranke na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Ipak, i sama Evropska komisija (EK) u svojim izveštajima ukazuje na ozbiljne probleme stanja demokratije u Srbiji. Tako smo u nedavnom izveštaju EK mogli da pročitamo da su „slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje razlog za zabrinutost, naročito na lokalnom nivou. Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje je razlog za zabrinutost”.

Pored EU, brojne relevantne međunarodne organizacije u svojim izveštajima i indeksima beleže opadanje kvaliteta demokratskih institucija u Srbiji.

Porast korupcije, pad slobode medija – demokratija?

Jedan od relevantnih indeksa objavljuje organizacija Transparency International– reč je o Indeksu percepcije korupcije (CPI) na kojem se, u najnovijem izdanju, Srbija nalazi na niskom 91. od ukupno 180 mesta. Ovo je ujedno i prvi put od 2006. godine da smo se našli na donjoj polovini svetske liste, a indikativno je i to da mesto na rang listi delimo sa Turskom. Ukupna ocena Srbije, na skali od 0 do 100 gde je 100 najbolji rezultat, iznosi 39.

Pored očiglednih problema koje korupcija donosi u pogledu funkcionisanja demokratskih institucija, ona takođe predstavlja veliku kočnicu ekonomskom rastu zemlje. Tako je Fiskalni savet prošle godine objavio radni dokument u kojem se ističe upravo to – da je rast privrede Srbije ispod nivoa na kojem bi trebalo da bude prvenstveno zbog slabih institucija, a posebno vladavine prava i korupcije.

Kada je reč o osnovnim građanskim i političkim slobodama, neizostavan pokazatelj stanja demokratije je sloboda medija. Reporteri bez granica (Reporters without borders) su u najnovijem godišnjem izveštaju u 2019. konstatovali da je Srbija pala za čak 14 mesta u odnosu na prethodnu godinu, a sada se nalazi na 90. mestu od 180 posmatranih zemalja. „Tokom pet godina koliko predsednik Aleksandar Vučić efektivno upravlja državom, Srbija je postala zemlja u kojoj bavljenje novinarstvom nije bezbedno, niti podržano od strane države“, navodi se u tom izveštaju.

Jedan od indeksa koji Srbiju i dalje klasifikuje kao demokratiju, doduše manjkavu ili nepotpunu (flawed democracy) objavljuje Ekonomist. Reč je o Indeksu demokratije EIU (Economist Intelligence Unitkoji u najnovijem izveštaju pokazuje da je Srbija nazadovala, to jeste da je pala za pet mesta u odnosu na prethodnu godinu, te se nalazi na 66. mestu od ukupno 167 zemalja.

Prilikom analiziranja različitih izveštaja i indeksa treba uvek imati u vidu razlike u metodologiji i uzimati njihove zaključke sa rezervom, ali samo kratak pregled dostupnih pokazatelja dovoljan je da zaključimo da su demokratske institucije u Srbiji uveliko urušene, kao i da je taj trend u proteklih nekoliko godina ubrzan.

Imajući u vidu aktuelni trenutak u Srbiji i svetu – borbu protiv globalne pandemije korona virusa, rasprave o urušavanju, odnosno odbrani i razvoju demokratskih institucija, trenutno su skrajnute u drugi plan. Dok organizacije civilnog društva u brojnim zemljama upozoravaju na kršenja ljudskih prava u senci borbe za javno zdravlje, pitanje je u kojoj meri će sadržaj ovih rasprava biti izmenjen u narednim mesecima i godinama. Kada je reč o Srbiji, odlaganje redovnih izbora odložilo je i rasprave o samoj srži demokratije – (slobodnim i poštenim) izborima – što će nesumnjivo ubrzo ponovo biti na dnevnom redu. Do tada, važno je imati na umu stanje prava i sloboda pre uvođenja posebnih mera i vanrednog stanja kao referentnu tačku za sve buduće razgovore na ovu temu.

Izvor: Talas.rs

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here