Meksikanac u Slagalici: Kako je Karlos Franko osvojio Srbiju

0
247

Meksikancu Karlosu Franku bile su potrebne dve emisije Slagalice da prođe u četvrtfinale, ali i da osvoji čitavu Srbiju.

Karlos Franko – vedri Meksikanac, a Beograđanin – jedan je od najpopularnijih učesnika Slagalice u poslednjih nekoliko godina. Ovo je njegova priča.

“Ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će” su nenaglašeni oblici prezenta kog glagola?

Mnogi građani Srbije ne bi znali odgovor na to pitanje, naročito ne dok ih kamere posmatraju, ali jedan Meksikanac je znao.

“Hteti”, rekao je Karlos posle nekoliko trenutaka razmišljanja i dobio deset dragocenih bodova.

“To je možda i normalno”, objašnjava Franko za BBC na srpskom.

“Možda ne bih znao odgovor na neko slično pitanje na španskom, a neki stranac bi to znao, jer je ta pravila učio nedavno i sveže mu je”, dodaje.

Neke stvari je znao, neke nije, ali Karlos odavno ovde nije stranac – na master studijama je na Fakultetu političkih nauka.

“Već skoro pet godina živim u Beogradu i sad sam već naš, kako bi se reklo”, izjavio je u emisiji i izazvao brojne simpatije.

“Pa da, pet godina nisam bio u Meksiku, bukvalno se osećam kao Srbin”, kaže on za BBC.

“Živim ovde, govorim srpski svakog dana, družim se sa Srbima… Meksiko mi je sad nekako tuđa zemlja, kad se vratim više ću se osećati kao turista”, dodaje uz osmeh.

Karlos na Kopaoniku pre nekoliko godina/Karlos Franko

Ekipa za pab kviz po imenu Rakija junajted/Karlos Franko

Znao je Karlos “ću, ćeš, će” , ali je u igri Spojnice dobio kosku.

U prvoj emisiji zadatak mu je bio da spoji imena i prezimena predsednika jugoslovenskih vlada između dva svetska rata, a u sledećoj životinje u naslovima domaćih pesama.

“Bilo mi je krivo zbog toga, ali sam znao da postoji rizik da se to dogodi”, kaže 27-godišnjak.

“Koliko puta sam gledao Slagalicu i u toj igri su bili bivši predsednici SSSR-a, afrički diktatori ili slične stvari koje bih znao”, dodaje.

Kako kaže, često ide na pab kvizove, a mnogi iz tog sveta su već učestvovali u Slagalici.

“Dugo pratim Slagalicu i želeo sam da vidim kako bi izgledalo kada bih učestvovao, dokle bih mogao da doguram”, navodi Karlos.

Prvo kolo je prošao, tako da je trenutno dogurao do četvrtfinala. Šta će dalje biti videćemo, ali deluje da je jedna stvar gotova – Franko je popularan u Srbiji.

“Zezali su me drugovi, kao ‘ej ti ćeš da postaneš poznat’. Nisam znao da baš toliko ljudi prati Slagalicu”, kaže on i smeje se.

“Juče sam išao u market i ljudi mi se javljaju na ulici. Kažu mi ‘hej, ti si Karlos, gledali smo te na televiziji, navijamo za tebe’… Lepo je to”.

Duša

Ukoliko ste gledali Karlosov nastup u Slagalici sigurno ste primetili njegovo znanje srpskog – priča bez greške, čak ni sa strašnim padežima koji su svima problem.

Karlos kaže da mu nije bilo teško da nauči srpski – imao je predznanje.

“Prvo sam učio ruski, jer sam bio na razmeni studenata u Moskvi, tako da sam imao neku prednost kad sam došao, gramatika je prilično slična.

“Naravno, ima izuzetaka koje sam morao da naučim, ali nije bilo tako nešto jer sam imao predznanje iz nekog slovenskog jezika”, navodi on.

A upravo je u Moskvi počela njegova balkanska priča…

“Tamo sam upoznao dosta Srba, Hrvata, pa i Crnogoraca, ali nisam znao ništa o Balkanu… Znao sam samo da postoji, ali nisam znao ni šta ima tamo, ni kako se tamo živi.

“Onda sam pomislio da bih mogao da otputujem na Balkan iz Rusije, nije to toliko daleko. To je bilo 2012. godine”.

“Sledećeg leta sam ponovo došao u Evropu, pa sam svratio u Beograd, upoznao ovde mnoge ljude i što mi je Beograd bio draži sve sam više dolazio”.

Kada je po završetku studija u Meksiku trebalo upisati master, izbor je bio jasan – Beograd.

“Beograd mi se toliko svideo… Ali pitao sam se kako bi bilo živeti u njemu, ne samo biti tamo turistički. Drugačije je to”, navodi.

A zašto mu se Beograd svideo?

“Zbog ljudi”, kaže kratko.

“Lako ih je upoznati, svi su otvoreni, duhoviti, druželjubivi. U svetu uglavnom nije tako lako upoznati nekoga, a i kad se to dogodi teško postaješ njihov prijatelj. Ovde nije tako.

“Komšije te pozdravljaju, pomažu ti… Još uvek postoji ta duša u gradu. Grad ima dušu i ljudi imaju dušu. U nekim većim gradovima se to izgubilo”.

Ukratko, Karlos se u Beogradu oseća kao kod kuće.

“Da, Beograd je moj grad. Imam život ovde, prijatelje… Poznajem grad kao da živim ovde od rođenja. Imam čak i svog frizera kod kojeg uvek idem i ostale slične sitnice. A najviše volim da idem na Kališ”.

Obišao je i ostale delove Srbije i, kako kaže, najviše uživa u hrani i piću.

“Uf, volim vinjak, piva, rakiju… Najviše rakiju. Šljivu, ali sve su lepe.

“A od hrane… Uf, domaću hranu obožavam… Sarmu, podvarak, prebranac… Volim i ćevape i pljeskavice, ali domaću kuhinju volim najviše”, navodi.

Trema

Vinjak protiv treme/Karlos Franko

Trema je opasna neman – fudbalerima noge veže u čvor, teniserima se zbog nje čini da umesto reketa drže balvan, a kvizašima zna da prilično isprazni mozak.

“Da, treba je bila ogromna. Milici je bilo još gore nego meni, imala je baš veliku tremu, videlo se to. Drhtala je”, kaže Karlos.

Zato su njih dvoje pre snimanja otišli na piće.

“Da, bilo je jedno piće. Vinjak čini mi se. Protiv treme”, kaže Karlos uz osmeh.

On i Milica su se upoznali na snimanju i sada su u kontaktu.

“Sinoć smo baš popili po rakiju preko video poziva”, kaže Karlos.

Meksiko

Karlos je tako u međuvremenu postao domaći u Beogradu, koji je prilično drugačiji od hladnog Meksika.

Da, hladnog Meksika.

“Moj rodni grad je Pačuka – ko voli fudbal znaće po fudbalskom klubu. Nije veliki grad za meksičke standarde, kao Novi Sad je otprilike, a taman je toliko udaljen od Meksiko Sitija kao Novi Sad od Beograda”, navodi.

“Miran je grad, lep i stalno je hladno. Mnogi misle da je u Meksiku uvek vrućina i uglavnom jeste, ali ne i u mom gradu… Tamo je stalno hladno.

“Ova zima je u Beogradu bila blaga – takva je temperatura u mom gradu preko cele godine. Zbog velike nadmorske visine”.

To znači da Karlos sada uživa u beogradskom proleću, ali tu ima začkoljica.

“Mrzim leto i vrućinu. Ne mogu to da podnesem… Vrućinu stvarno ne mogu”, kaže.

A koliko ima sličnosti između Meksikanaca i Srba?

“Dosta, baš dosta. Mentalitet, otvorenost, taj stav da si prema svima si kao da su ti rod, druženje, zezanje, te fore među prijateljima i… Zafrkavanje, da tako kažem. Isto je sve”.

Međutim, nije baš uobičajeno da neko iz Meksika dođe u Srbiju na studije.

Šta su mu tamo rekli na tu ideju?

“Moja porodica je znala da želim vidim kako izgleda život u inostranstvu, ali su se malo začudili kad sam pomenuo Srbiju.

“Mislili su zašto ne Nemačka, Francuska ili Velika Britanija, zašto baš Srbija? Ali shvatili su da mi se ovde sviđa i bilo je radi šta hoćeš”.

Karantin

Karlos je čak bio i voditelj jednog pab kviza u Beogradu/Karlos Franko

Tako je i bilo – Karlos je došao u Srbiju.

Međutim, sada su ga ovde zatekli karantin, pandemija, virus, policijski čas i sve ostale ključne reči iz poslednjih nekoliko meseci.

Kako to podnosi?

“Baš mi teško sve to pada, moram da kažem… Baš teško. Socijalan sam, volim da budem u društvu i volim da budem napolju.

“Nebitno da li je to neko druženje u zatvorenom prostoru ili šetnja po prirodi, a sada to nije moguće. Nisam navikao na to i teško je”.

Vreme ubija na Vikipediji, jača opštu kulturu.

“Pokušavam da naučim što više stvari. Bukvalno samo otvorim sajt i gde me odvede”.

“Trening za buduće kvizove”, pitam ga.

“Da, da”, odgovara uz osmeh.

Kad sve ovo prođe prvo će, kaže, proslaviti nekako da društvom ili otputovati negde.

“Bitno je samo da imam tu slobodu, da mogu da idem gde hoću i radim šta hoću”, ističe.

Šta dalje?

“Ne znam, ostao mi je još master rad da završim na FPN-u, prevodim neke tekstove preko interneta… Videću šta ću.

“Šta god, samo da mogu da budem ovde i dalje”.


Izvor: BBC News na srpskom

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here