MODERNO ROBOVLASNIŠTVO: Srpski radnik najjeftiniji u Evropi

0
221

Aleksandar Vučić uverava građane da je Srbija ušla u „zlatno doba” i da je postala „ekonomski tigar na Balkanu”. Veliku propagandu laži demantuje stvarnost. Srbija je prošle godine zvanično proglašena najsiromašnijom državom u Evropi, u kojoj više od 1,2 miliona ljudi je egzistencijalno ugroženo, a 400.000 dece živi u apsolutnoj bedi, bez hrane i zdravstvene zaštite.

Kolektivna hipnoza, koja se širi režimskim medijima, ne može da sakrije činjenicu da je naprednjačka vlast uvela Srbiju u „zlatno robovlasničko doba”. Stopa nezaposlenosti se ne smanjuje zbog otvaranja novih radnih mesta, nego zbog egzodusa mladih i obrazovanih. Oko 74.000 građana svake godine ode na rad u inostranstvo. Ko ostane, osuđen je na rad u neljudskim uslovima.

Više od 70 odsto zaposlenih prima platu do 220 evra, u mnogim preduzećima – kako kod domaćih biznismena, tako i kod stranih investitora – ne poštuju se propisi, kolektivni ugovor je mrtvo slovo na papiru, radnici su izlošeni mobingu, seksualnom zlostavljanju i svakoj drugoj vrsti šikaniranja i izrabljivanja. U nekim firmama moraju da nose pelene, kako ne bi gubili vreme za obavljanje fizioloških potreba, a u mnogima su zloupotrebljeni u političke svrhe.

U samoodbrani od naprednjačke vlasti, u martu je pokrenuto nekoliko radničkih protesta i štrajkova. Rad su obustavili zaposleni u Poštama Srbije, koji zahtevaju veće plate, poboljšanje materijalnog statusa, povećanje broja radnika u operativi i isplatu neraspoređene dobiti iz prošle i pretprošle godine. Od 15.000 zaposlenih u Pošti, 12.000 prima između 32.000 i 39.000. U toj grupi se nalaze uglavnom kuriri, poštari i šalterski radnici. Prosek plata je mnogo veći jer zaposleni u administraciji imaju plate preko 60.000 dinara. Ali, te plate su takođe nedovoljne da se preživi.

Rad je obustavljen u glavnim distributivnim centrima, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Poštari su pristali da dele penzije, pošto su i penzioneri socijalno ugrožena kategorija, ali ne raznose pošiljke i pisma, pa ni račune i sudske dopise. Šalteri ne rade jedan sat dnevno, a očekuje se da, ukoliko ne dođe do dogovora s rukovodstvom, i na tim mestima bude totalno obustavljen rad. Poštari se izvinjavaju građanima zbog neprijatnost i mole za razumevanje jer su prinuđeni da se na ovakav način bore za golu egzistenciju.

Radnicima Pošte 2014. godine smanjene su plate za 10 odsto. Zaposlenima u drugim javnim preduzećima vraćene su na stari nivo, a poštari su dobili samo povećanje od 3,4 odsto na prošloj januarskoj plati i ništa više. Prošle godine, zaposleni u Pošti dva puta su štrajkovima zahtevali isto što i sad. Oba puta su nastavljali rad posle obećanja premijerke Ane Brnabić da će biti odobreno povećanje plata. Predstavnici Sindikata PTT održali su dva sastanka s Brnabićkom, a treći, na kome je trebalo da bude potpisan sporazum, nikad nije održan. Posle tromesečnog ćutanja, sindikalcima je iz Vlade stigao zahtev da se prvo izvinu zbog štrajkova, pa će tek tada da nastave pregovore.

Štrajkači optužuju Miru Petrović, direktorku Pošte, koju smatraju najodgovornijom za loše rezultate rada i katastrofalnu situaciju. Dok radnici žive na ivici bede, direktorka se bahati. Nedavno je odobrila kupovinu 46 novih limuzina za potrebe rukovodstva. Štrajkačima već potpisuje suspenzije, preti im otkazima, pa i policijom.

I za haos u Republičkom geodetskom zavodu kriva je vlast. Radnicima u RGZ tokom 2018. godine plate su smanjene za 35 odsto. Početkom decembra prošle godine Sindikat RGZ pokrenuo je štrajk sa zahtevom da se isplate ukinuti dodaci i primanja po osnovu posebnih zvanja katastarskih službenika. Posle sedam nedelja, 21. januara postignut je dogovor s predstavnicima Vlade Srbije. Ne samo što Vlada i RGZ nisu ispunili ništa od obećanog, nego su jednom broju zaposlenih smanjene januarske plate. Pored kažnjavanja nepodobnih radnika, Vlada nije formirala grupu za nadzor radnika RGZ, pa ni Odbor za praćenje primene i sprovođenja Sporazuma sa Sindikatom RGZ, zbog čega su se stekli uslovi za novi štrajk. Rad je obustavljen 26. februara i od tada su blokirani svi katastri u Srbiji. Republički geodetski zavod ne prima i ne izdaje dokumente, osim za potrebe zdravstvene i socijalne zaštite građana.

Dragan Mladenović, radnik smederevske „Goše”, u očajanju zbog besparice, u martu 2017. godine, obesio se na radnom mestu. Tri nedelje kasnije, Vučić je posetio „Gošu”, obećao je da će radnicima, umesto zaostalih plata, država dati po 60.000 dinara i da će on lično pomoći da se reše problemi, „iako su mu ruke poprilično vezane”. Vučić je dobio aplauz, radnici ni dinara, a fabrika katanac na vrata.

Rešenje mnogih radničkih problema bi bilo mnogo bliže kad bi ruke Aleksandra Vučića zaista bile vezane. Dok se to ne desi, on i njegova svita uništavaće Poštu, Republički geodetski zavod i sve ostalo što smatraju svojim plenom. Nikome neće oprostiti, sve će opljačkati.

Izvor: Tabloid

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here