Mogu li letnje temperature pomoći u suzbijanju virusa korona?

0
216

Eksperti oprezno prate da li će korona virus nastupati po obrascu sezonskog gripa i nestati na leto kada nastupe visoke temperature ili će ipak imati drugačiji tok, piše britanski list Gardijan.

Naučnici veruju da bi toplo vreme moglo da donese nova saznanja o virusu korona tako što će pokazati kako proleće utiče na njega. Epidemije gripa obično se zaustavljaju po završetku zime, zato se kao ključno pitanje postavlja:

Da li sunčeva svetlost može uticati na ponašanje i širenje virusa korona?

Studije koje su pratile druge vrste virusa korona koji obično izazivaju prehlade u Britaniji pokazale su da postoji sezonski obrazac koji podrazumeva da se vrhovi epidemije javljaju tokom zime, a nestaju u proleće.

Začuđujuće je da se ovi vrhovi poklapaju sa izbijanjem virusa gripa, a da se suprotno tome, samo mala količina virusa korona prenosi tokom leta.

Mogu li letnje temperature pomoći u suzbijanju virusa korona? 2
Foto: Pixabay/shell_ghostcage

Naučnici Univerziteta u Londonu prošle nedelje su objavili ključno istraživanje o virusima korona koji su im od ranije poznati: HCoV-NL63, HCoV-OC43 i HCoV-229E. Analizom uzoraka koji su prikupljeni pre nekoliko godina zaključili su da je najviše infekcija izazvanih ovim virusom zabeleženo u februaru, dok ih je tokom leta bilo jako malo.

Druga istraživanja su takođe pokazala da u određenim klimama ovi virusi nastupaju sezonski.

Ipak, glavni autor ovog istraživanja Rob Aldridž poziva na oprez.

– Možemo videti da virus korona opstaje i do leta, samo uz niži nivo prenošenja. Ali to se može preokrenuti u toku zime ukoliko se desi da i dalje postoji velika ugrožena populacija. Ovo je novi virus i mi ne znamo da li će on do leta zadržati sezonski obrazac s obzirom na visok nivo osetljivosti stanovništva. Zato je izuzetno važno da poštujemo sve zdravstvene savete.

Ovo stanovište podržavaju i drugi naučnici koji upozoravaju da je kovid 19 potpuno nova infekcija protiv koje ljudi nisu imali nikakve šanse da razviju imunitet. Zato će se širenje ovog virusa verovatno nastaviti po trenutnim stopama, uprkos tome što stiže leto.

– Siguran sam da će varijacije temperature uticati na širenje virusa, rekao je virolog Majkl Skiner sa Imperijal Koledža u Londonu. Ali, u poređenju sa efektom koji smo postigli društvenim distanciranjem, uticaj temperature će biti veoma mali. Ona može proizvesti neke marginalne efekte, ali oni neće biti zamena za samoizolaciju.

Ben Numan sa Univerziteta Riding, naglasio je drugu stvar.

– Ovaj virus pojavio se u Kini pri izuzetno niskim temperaturama, a sada se brzo širi i na Islandu, a i oko ekvatora u Brazilu i Ekvadoru. Kako je nastupilo proleće, širenje virusa se ubrzalo u celom svetu. Ovo nije Rat svetova, a takođe ne postoji neka mašina koja će se iznenada pojaviti i srediti stvari. Moramo samostalno da pobedimo virus.

Mogu li letnje temperature pomoći u suzbijanju virusa korona? 3
Foto: Pixabay/MiroslavaChrienova

Sa druge strane, dolazak proleća ne utiče samo na ponašanje virusa. Kako kaže imunolog Natali Ridel sa Univerziteta Surej, proleće takođe dovodi do promena u ljudskom imunom sistemu.

– Naš imuni sistem radi po dnevnom ritmu, ali je manje poznato kako on varira od sezone do sezone, naglasila je Ridel. 

Da bi to saznali, Ridel i drugi istraživači sa Univerziteta Surej i Kolumbija proučavali su promene u ljudskom imunom sistemu tokom različitih godišnjih doba i različitog doba u toku dana. Uzorci su uzimani tokom zimskih i letnjih solsticija (najdužih dana tokom ova dva doba) i prolećnih i letnjih ekvinocija (ravnodnevnica – trenutaka kada dan i noć jednako traju).

Početni nalazi su pokazali da je broj belih krvnih zrnaca koji igraju ključnu ulogu u imunom sistemu, povišen u određnom delu dana. To pokazuje da imuni sistem drugačije reaguje u različitim dobima dana. Na primer, koncentracija B ćelija koje proizvode antitela, povišena je noću.

Ipak, još uvek se ispituje uticaj godišnjih doba na ritam ćelije, naglasila je vođa ove studije Mikaela Martinez sa Univerziteta Kolumbija. Po njenom mišljenju, rezultati bi bili od izuzetnog značaja.

– Otkrivanje ranjivosti našeg tela na bolesti i viruse u određenom delu godine moglo bi nam pomoći u određivanju trenutka kada je vakcinisanje najpogodnije kako bismo iskorenili infekcije, zaključila je Martinez.

Izvor: Danas

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here