Privatnici odjavljuju radnike, država prijavljuje

0
331

Samo na prvi pogled, kontradiktorni su podaci prema kojima je u Srbiji broj zaposlenih za stalno, nakon uvođenja vanrednog stanja porastao za oko 400 ljudi, a da je istovremeno zabeležen i rast onih koji su se iz radnog odnosa prijavili na evidenciju nezaposlenih.

Međutim, stručnjaci objašnjavaju da je uvećanje broja novozaposlenih „povukao“ javni sektor gde je u stalni radni odnos primljen veliki broj onih koji su radili po ugovorima kao i onih sa prvim zaposlenjem, što se u najvećoj meri dogodilo u zdravstvu.

S druge strane, „priliv“ u Nacionalnoj službi za zapošljavanje potiče iz privatnog sektora i ubrzava se uprkos merama koje je država najavila kako bi se sačuvalo što više radnih mesta.

U Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja kažu za Danas da je do sredine marta, nakon čega je uvedeno vanredno stanje, broj prijavljenih na neodređeno vreme iznosio 1.562.478 lica.

– U toku marta i aprila broj zaposlenih lica se svakodnevno menjao (u opadajućem trendu). Poslednjih dana je trend porast broja zaposlenih na neodređeno i zaključno sa 5. aprilom broj prijavljenih iznosi 1.562.875 – navode u Centralnom registru gde prijavu i odjavu zaposlenih firme obavljaju elektronski.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da se tokom marta i početkom aprila prijavilo 3.667 novih lica.

– Od tog broja 2.047 lica (od čega u aprilu 900 lica) je bilo u radnom odnosu i podneli su zahtev za novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. Ostala novoprijavljena lica su podneli prijavu iz drugih razloga, a najveći broj zbog učešća u programima subvencija koje obezbeđuje NSZ – navode u odgovoru Danasu.

Ipak, pretpostavlja se da je nezaposlenih više jer nemaju svi radnici mogućnost da se preko interneta prijave na evidenciju, mnogi od njih nemaju ni nameru da to učine, pa je pravi broj nezaposlenih u periodu od kada traje vanredno stanje teško utvrditi.

Prema rečima Mihaila Arandarenka, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, da država nije najavila mere podrške, broj zatvorenih radnih mesta bio bi sigurno veći.

– Iako su date kratkoročno, do leta, bez njih bi se poslodavci lakše odlučivali da podele otkaze ili zatvore firme. Takve mere su uglavnom i druge države najavile, i to je bio dobar i psihološki potez i strategija za kupovinu vremena. Kako će se sve dalje odvijati niko ne zna, s obzirom da je recesija već tu, sleduje i depresija, jer će kasnije biti potrebno vreme da se „pohvataju konci“, sve veze koje su se pokidale – kaže Arandarenko i dodaje da je već sada izvesno da turizma gotovo neće biti, očekuje se vrlo malo ugostiteljstva i već je jasno da će period oporavka duže da traje.

Izvor: Danas

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here