screenshot PANORAMIO

Reka Mlava je reka Srbije čija dužina iznosi skoro stotinu šestdeset kilometara. Mlava je desna pritoka reke Dunav a u poslednjih tri kilometara je i plovna.

Mlava izvire kod planine Kučaj u istočnom delu Srbije. Planinski vrh je Veliki Krš a sama reka teče dalje ka severnom delu zemlje i sve do Homolja. U reku se uliva vrelo Žagubice i stvara reku Mlavu. Sama reč mlava znači nemir, i ima svoj nemiran prirodni tok.

Prvo se kreće ka severoistočnom delu zemlje, pa se onda usmerava na sever. Prolazi kroz Ribarsku klisuru, na nekoliko mesta se širi i sužava i neuhvatljiva je i divlja.

Reka Mlava ima tri toka. Gornji tok prolazi pored Žagubice pa sve do Ždrela, malog sela u Homoljskoj oblasti. Srednji tok obuhvata oblast od Šetonja pa sve to Petrovca na Mlavi, i to oblasti Stig ka severu.

Donji tok je deo reke koji je plovan i deli se na nekoliko tokova. Najpoznatije mesto donjeg toga je Trnjane a poslednje naselje je Kostolac poznat po rudnicima uglja i basenima. Reka Mlava se ne uliva direktno u reku Dunav već u Dunavac, rukavac Dunava.

Ono što je karakteristično za reku je to da njen sliv pripada Crnom Moru. Sam sliv je povšine od skoro dve hiljade kvadratnih kilometara

Šta posetiti u blizini reke Mlave?

Ukoliko dolazite u ovaj deo Srbije nemojte propustiti priliku da posetite Gornjačku klisuru. Ova klisura je remek delo prirode i dejstvo je reke Mlave. Reka Mlava se probijala kroz Homolj i napravila klisuru koja je danas poznata kao Gornjačka klisura. Poznata je i pod nazivom Homoljska kapija i prepuna je kulturno-istorijskih obeležja ovog kraja ali i prirodnih lepota.


Homolje

Planina Kučaj, ili Kučajske planine, nalaze se u istočnom delu Srbije u samoj blizini reke Mlave. Njen najviši vrh je Velika Tresta i nalazi se na visini od skoro hiljadu i tri stotine metara iznad nivoa mora. Same planine imaju formu složene geomorfološke strukture a oblast oko planine je podeljena u rečne doline. U blizini planine je i Resavska pećina, kao i spomenik Lisine koji se nalazi između dva vodopada.

Planina Kučaj

Homolje je mesto koje je prepuno bogatog biljnog sveta. Lekovitost biljaka sa Homolja su naučno dokazane i ukoliko ste u prilici i ukoliko imate dobro znanje, sakupite što više biljaka koje leče i potpomažu mnogim stanjima. Na Homolju se takođe pravi jako kvalitetan sir, koga možete probati i konzumirati u dva oblika – kao punomasni I kao mrvljeni sir. Homolje je malo, ali veoma interestno mesto za posetu.

Sama oblast je iznad reke Mlave i okružena je planinama. U ovom oblasti nalaze se i poznate Homoljske planine. Sam kraj je veoma razvijen turistički, a od poljoprivrednih grana razvijeni su stočarstvo i govedarstvo. Na Homoljskim planinama imate priliku da udahnete svež i netaknut planinski vazduh.

Petrovac na Mlavi je grad u Srbiji i pripada oblasti Braničeva. U njemu živi oko osam hiljada stanovnika i zbog blizine reke Mlave često je posećen od strane turista. Nalazi se na nešto više od stotinu deset metara od Beograda i ima istoriju dugo više od sto pedeset godina. Dolina reke Mlave je njegov dom a u blizini je i Moravska dolina. Petrovac na Mlavi ima veliki potencijal za razvoj zdravstvenog i kulturnog turizma.

U sklopu kulturne ponude grada postoje brojne aktivnosti i mesta koje možete posetiti. Od njih se svakako izdvajaju Narodna biblioteka, Muzej, Klub književnika, i mnogo toga. U kulturnom centru radi i pozorište osnovano pre više od sto godina.

Homoljske planine

Zanimljivosti o reci Mlavi

Vrelo reke Mlave je mesto gde Mlava izvire. Nalazi se na oko hiljadu metara od centralnog dela Žagubice. Vrelo reke Mlave je prirodna oblast u kojoj se uliva voda i gde se nalazi jezero širine i dužine od oko dvadeset i pet metara. Dubina vrela nije utvrđena, a neki pokušaji da se izmeri su pokazali i dubinu od preko osamdeset metara. U dubljem delu jezera se nalazi kanal u koji stiže voda pod pritiskom.

Ovaj kanal ne dozvoljava da se merenja izvrše do kraja. Isto tako, ne zna se da li je u jezeru samo jedan kanal ili ih ima više. Voda protiče kroz kanal koji nakon više od stotinu metara kreira Mlavu zajedno sa Tišnicom. Boja vrela je smaragdna, veoma je bistra i temperature je oko deset stepeni Celzijusa. Kada je voda pod punim pritiskom, u jezero stiže oko petnaest kubika vode u samo jednoj sekundi. Samo vrelo je uvek rado posećeno od strane posetilaca iz svih krajeva zemlje i regiona.

Reka Mlava možda nema popularnost koju svakako zaslužuje ali ima potencijal koji još nije iskoriščen do maksimuma.

Krupajsko vrelo

Ova regija je prepuna prelepih prirodnih pejzaža gde posetioci mogu videti mnoge istorijsko-kulturne spomenike i manastire stare nekoliko vekova. Tok reke Mlave je divlji i neukrotiv, a njeno vrelo odiže mistikom I tajnovitošću.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here