Seljaci će biti proterani iz poljoprivrede

1
2877

Ako se u ovoj tarapani naprednjaka koja se zove agrarna politika nešto nazire onda je to rezultat, a on je definitivno da će seljaci biti proterani iz srpske poljoprivrede. Barem one ozbiljne tržišne.

Tačnije, seljaci će moći da se bave poljoprivredom ali samo od nje neće moći da žive. To jest, ogromna većina od njih preko million koliko ih sada navodno od poljoprivrede preživljava, moraće da potraži dva posla ako hoće da sačuva svoja imanja i dedovinu. Pre podne će da motaju kablove u nekoj fabrici, a popodne na njive u vinograde, voćnjake… Niko im neće braniti da gaje svinje za svinjokolje, da peku rakiju i prave vino, ali sigurnost će morati da potraže još negde. Da li je to dobro ili loše? Ne znamo, ali znamo da će se to ili nešto vrlo slično sigurno desiti.

Konac delo krasi.

Zamajavanje oko subvencija, izvoza, strategija, planova, obnove mehanizacije, stočnog fonda, trica i kučina. Kad slušate genijalce na vlasti ispada da ne valja ni malinarstvo, ni voćarstvo, ni stočarstvo. Ništa. Pšenica nam loša pa moramo da je uvozimo, hleb još gori pa ga kupujemo po Nemačkoj, Rumuniji, Bugraskoj, za svinjetinu se otimamo u Lidlu, a povrće nam gaje Nemci po Bačkoj i Holanđani po Sremu…

Za dvadeset godina silnih priča o obnovi mehanizacije poljoprivrednicima  obnovljeno je pet posto. Dobro zapamtite pet posto. E to vam je gospodo na ivici statističke greške.To je kalo, rastur. To je ništa. Da ništa nisu obnavljali više bi se obnovilo samo od sebe.

Na kraju krajeva, koliko to seljaka danas u Srbiji planira da kupi nov traktor, kombajn… Od njih deset verovatno samo jedan.

Idemo dalje.

Razvoj stočarstva i silni novci upumpani u ko zna šta,  uz pohvale mudrom predsedniku. A rezultat? Ako se manemo Vučećevih lupetanja, rezultat je slab. Pitajte državnu reviziju koja se ne bavi propagandom.

Revizori u objavljenom izveštaju ukazali da ulaganje u uzgoj stoke nije donelo rezultate.

Iako je u periodu od 2016. do 2018. Srbija iz budžeta izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, nije došlo do povećanja broja grla, kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva. Ova proizvodnja u našoj zemlji suočava se sa brojnim problemima, koji za posledicu imaju smanjenje broja grla i pad proizvodnje pojedinih vrsta mesa.

Ovo je ukratko rezime Državne revizorske institucije (DRI) o efektima podsticaja u stočarstvu. Kako se dalje navodi, Ministarstvo poljoprivrede nije obezbedilo stabilnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja u stočarstvu.

Prilikom planiranja, resorno ministarstvo, nije polazilo od potreba poljoprivrednika, već se prilagođavalo dobijenim sredstvima, kroz česte izmene Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, ali i Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu. Eto pa vi sad vidite.

Ako laže koza ne laže rog.

Krkobabićeve zadruge i zadugarstvo koje u stvari i ne postoji.

Kakva nam se poruka šalje posle ovako delotvornih mera i podsticaja državnih mudraca i njihovih savetnika. Šta je dobro?

Pa tajkunske firme. Zato su im državne oranice dali i daju na 30 godina, a seljacima daju bajke. U Srbiji ima preko 300.000 gazdinstava koja trenutno preživljavaju od poljoprivrede jer drugih prihoda osim sitnog šverca i nadničarenja nemaju. Subvencije… premije… smešna obnova mehanizacije… razvoj stočarstva…

Ako se nešto hitno ne preduzme, sva ozbiljna proizvodnja biće u rukama tajkuna i biznismena poput onog iz Jovanjice, a seljaci će se baviti puževima, aronijom, kunićima i krckati orahe. Malo će peći rakiju, gnječiti grožđe, i praviti malo vina… Seoski turizam, zdrava hrana i sve na sitno. Pa ko preživi. A preživeće u poljoprivredi malo njih. U svakom selu koje ovi genijaci napune povratnicima od zemlje će moći da žive dva ili tri seljaka. Ostali će morati da idu na dva posla.

Ogromni zemljišni kompleksi, proizvodnja indsutrijskog bilja povrća i voća za velike distributivne i trgovinske lance i za izvoz biće u rukama žutih i Vučićevih tajkuna. Imaju njive, imaju fabirke, klanice, uljare, šećerane. Kako se promeni vlast i tajkuni se obogate pa krenu u hotelijerstvo – Mišković, Kostić, Zbiljić,  Cicmil… Što bi oni svoje hotele snabdevali hranom od seljaka kad imaju svoje njive i svoje fabrike i svoje kompanjone.

Što bi bolnice, menze, trgovci, kupovali od seljaka kada tajkuni sve to imaju a proizvode i prodaju jeftinije jer nije isto kad paradajz gajite na 2.000 hektara ili kao seljak na 20 ari. Biće mesta i za seljačke proizvode u rafovima supermarket, ali više kao atrakcija nego kao ozbiljan biznis.

U Srbiji ne postoji ni jedna jedina institucija u poljoprivredi. Sve su ih rasturili političari u udruženom zločinačkom poduhvatu s tajkunima i kvazi udruženja paora iliti seljaka.

Tajkuni su napravili platforme koje su zamenile robne berze, tri čoveka izvoze i proizvode  najveći deo onoga što vredi proizvoditi i izvoziti. Kafedžije će postati vinari i proizvođači rakije za tržište, a seljacima ostaje da se hvale kako je njihova rakija bolja od viskija, ali će ostati za kućnu upotrebu.

Zdrava hrana je kažu šansa. Pa kad zdrava hrana bude isplativa prvo će na nju preći tajkuni. Kad imaju stotine hiljada hektara što ne bi pare zgratali i na zdravoj hrani. Kad će preći? Pa kada naši građani budu imali para da kupuju zdravu i kvalitetnu hranu, a ne da trče po akcijama jer moraju da kupuju ono što je najjeftnije i čekaju u redovima u belosvetskim trgovinskim lancima.

Koliko je građana Srbije ili još bolje glasača SNS spremno da kupuje skuplju domaću i kvalitetnu  hranu od seljaka umesto one jeftinije i manje kvalitetne iz uvoza. Idu li babe posle ekstaze i Vučićevog mitinga da kupe hranu s oznakom „Najbolje iz Srbije“  ili da čekaju u red u Lidl? To je pitanje koje prvo treba da postave genijalci poput Vučića pa kad na to pitanje daju odgovor onda da vide šta je potrebno za preživljavanje srpskog sela i srpske poljoprivrede.

Milovan Lukić

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here