Siniša Mali: Srbija će biti broj jedan u Evropi

0
510

Kažu da je danas najcenjenija moneta na planeti respirator, što najbolje govori o tome koliko je virus korona promenio svetsku ekonomiju. Pogođeni su svi, i dok sa jedne strane zdravstveni radnici vode bitku za zdravlje ljudi, na drugom polju se odvija bitka za ekonomiju. U obe borbe učestvuju oni koji vode države, pred kojima se danas nalazi možda i najveći izazov još od čuvene Velike depresije tridesetih godina prošlog veka. Treba sa jedne strane sačuvati živote i zdravlje ljudi, ali sa druge strane moraju da se očuvaju i njihova radna mesta, kompanije i ekonomija u celini. Nimalo lak zadatak koji se našao i pred najmoćnijim ekonomijama sveta, ali i pred nama u malim zemljama, ipak dovoljno otpornim i spremnim za borbu, kaže u svom autorskom tekstu ministar finansija Srbije Siniša Mali.

Ekonomija i zdravstvo su, dakle, više nego ikad međusobno isprepletani. Interesantno je da se zdravstveni termini u ekonomiji neretko koriste kako bi se pojačala određena poruka prenesenim značenjem. Tako smo za vreme ekonomske krize 2008. godine mogli da čujemo da je “ekonomska kriza uzrok bolesti i lošeg zdravstvenog stanja”. Danas nema potrebe za metaforama, ali je i na delu obrnut slučaj – loše zdravstveno stanje je u bukvalnom značenju uzrok svetske ekonomske krize.

Kao što to obično biva, i u ovoj priči imamo one koji su optimisti i koji veruju da neće biti teško da se svet oporavi, ali i pesimiste koji smatraju da će kriza biti teža od već pomenute krize krajem treće decenije prošlog veka. Jedno je sigurno – finansijski i ekonomski sistemi više nikada neće biti isti.

Zašto to kažem? Mnoge zemlje su shvatile da su ranjive jer nemaju industrijsku proizvodnju u strateški bitnim sektorima, kao što su proizvodnja medicinske opreme i lekova na nacionalnom nivou. Lanci vrednosti koji su građeni decenijama su se po prvi put suočili sa globalnim zastojem. Velike i male ekonomije su u protekle dve decenije prihvatile Kinu kao fabriku sveta, i danas u velikoj meri zavise od te zemlje za sve – od sirovina do proizvodnje, i to u strateški bitnim sektorima.

Naša mudra međunarodna politika je u ovom slučaju odigrala krucijalnu ulogu – dobri odnosi predsednika Aleksandra Vučića sa kineskim rukovodstvom olakšali su nam pristup medicinskoj opremi iz te države. Iako smo mala zemlja, naša strategija prijateljstva sa istokom i zapadom se pokazala kao pametna i odigrala presudnu ulogu u ovom važnom trenutku za naš narod.

Prvi zadatak koji smo sebi postavili nakon pojave virusa u Srbiji bilo je neometano finansiranje borbe za očuvanje života i zdravlja ljudi. To nam je i dalje prvi prioritet. Naš drugi zadatak je bio da umanjimo negativne efekte po privredu i građane. U tu svrhu smo i doneli Program ekonomskih mera za podršku privredi, koji je sveobuhvatan jer podrazumeva direktnu podršku zaposlenima, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade do 2021. godine, direktnu pomoć svim punoletnim građanima u iznosu od 100 evra i povoljne kredite za likvidnost. S obzirom na to da je implementacija mera počela već početkom ove nedelje, verujem da nas pravi efekti tek očekuju.

Moramo da oživimo privrednu aktivnost, da zadržimo zaposlene na svojim poslovima, da oživimo firme. Vlade širom sveta, kao i centralne banke, ubrizgavaju ogroman novac u ekonomiju, a to je upravo i ono što mi činimo.

Znali smo da je najvažnija upravo podrška zapošljavanju jer je u svakoj krizi najgori efekat da ljudi ostanu bez posla. Mi smo uspeli da smanjimo nezaposlenost na istorijski nizak nivo i ne smemo da dozvolimo da ti procenti ponovo porastu. Odličan znak je što su poslodavci vratili već devet hiljada ljudi na posao, a taj trend je počeo nakon prve najave Programa ekonomskih mera za podršku privredi.

Dobra vest je i da Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će Srbija sledeće godine imati rast od čak 7,5%, dok će globalni rast u proseku biti 5,8%. Povoljne su i projekcije koje čujemo od MMF-a za ovu godinu – očekuje se da će Srbija imati znatno manji negativni uticaj u odnosu na zemlje u Evropi kada je reč o privrednom rastu. Najveće evropske zemlje, kao što su Nemačka, Francuska, Italija – doživeće ogroman pad privredne aktivnosti. Neverovatno je da će, po njihovim projekcijama, Srbija biti broj jedan u Evropi.

Naime, iako će pad privredne aktivnosti u Evropskoj uniji uticati i na srpsku privredu, s obzirom na obim spoljnotrgovinske razmene sa zemljama EU, to nas i dalje ostavlja na prvom mestu u Evropi kada je reč o ukupnom procentu revizije BDP-a.

Mi mislimo da možemo i bolje do toga, tako da je projekcija Ministarstva finansija za ovu godinu – 1,8%. Imali smo odlične rezultate u prvom kvartalu 2020. godine, kada je naša privreda porasla za oko 6% u odnosu na isti period prethodne godine.

U svom izveštaju MMF predlaže donosiocima ekonomskih mera da pruže podršku u vidu stimulansa domaćinstvima i pogođenim preduzećima. I to je upravo ono što mi radimo – dok sa jedne strane pomažemo mikro, malim i srednjim preduzećima da ostanu na stabilnim nogama, sa druge strane izdvajamo direktna sredstva za novčane uplate zaposlenima i svim punoletnim građanima.

Dakle, uspeli smo da ojačamo i da postanemo otporniji na krizu. Teške, ali odlučne reforme predsednika Vučića iz 2014. i 2015. godine rezultirale su stabilizacijom javnih finansija. Već nekoliko godina imamo pozitivne fiskalne rezultate, a javni dug nam je pod kontrolom. Poboljšali smo kreditni rejting i otvorili vrata ka međunarodnom tržištu kapitala. Rejting agencija Fitch Rating je u svom poslednjem izveštaju od 28. marta 2020. potvrdila kreditni rejting na nivou BB+, sa stabilnim izgledom za dalje poboljšanje. Kažu da dobro izbalansiran budžet za 2020. godinu, fiskalna disciplina i visina depozita, pružaju Srbiji dovoljno fiskalnog prostora za postkrizno reagovanje.

Naš fiskalni lek će pomoći domaćoj ekonomiji da se održi na stabilnim nogama i da se što pre vrati visokim stopama rasta. Imali smo previše dobre rezultate da bismo sad dozvolili privrednoj aktivnosti da predugo stoji. Optimisti smo jer znamo da smo dovoljno otporni da prevaziđemo prepreke koje su pred nama. To ne govorimo samo mi, već i međunarodne finansijske institucije i rejting agencije.

Verujem da će se jednog dana u udžbenicima ekonomije izučavati da je svet stao početkom te 2020. godine. Ipak, od toga koliko dugo bude stajao zavisiće i jačina krize. Mi znamo da možemo da prevaziđemo i ovu prepreku kao što smo istom jačinom prevazilazili i one koje su ostale u godinama iza nas. Nismo imuni, ali smo spremni za brzo ozdravljenje naše ekonomije.

Izvor: Blic

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here