Srpske teorije zavere na jednom mestu: Crtež koji svi šeruju

0
420

Društvenim mrežama kruži genijalna šema svih teorija zavere koje se ovih dana Srbijom šire poput plamena.

Odakle nam toliko inspiracije i šta se krije iza potrebe da sva društvena i politička dešavanja objašnjavamo teorijama zavere? Samo ova jedna grafika koju ljudi masovno šeruju na mrežama govori mnogo, ako vas od tumačenja iste ne zabole oči i usput ne dobijete glavobolju…ili smislite novu zaveru.

Ljudi oko nas odbijaju da poveruju da su mnoge stvari koje se dešavaju, pa i koronavirus, posledica nasumičnih događaja. Ti događaji nekad imaju smisao, nekad nemaju. Kada ne možemo da ih kontrolišemo, a u slučaju virusa ni da vidimo – to stvara potrebu za simplifikacijom situacije. Potrebno je da objasnimo sebi šta se dešava. S jedne strane nemaš sve potrebne podatke, ne znaš kako funkcionišu institucije, ali – uvek je tu nova teorija zavere koju je lakše sažvakati i skapirati. Tako se stvari masovno pojednostavljuju i pravda se naša nemoć.

Kada je obrazovni sistem loš, kada nemamo iskustva sa svetom i ne putujemo, a živimo u maloj zemlji logično je da nemamo ni različita iskustva na osnovu kojih bismo mogli da tumačimo pojave kojima smo okruženi. U Srbiji elementi teorija zavere liče na onu poznatu stranu iz jednog časopisa – Obucite Cicu, samo u različitim situacijama recikliramo stare teorije.

Po krizi tokom pandemije je jasno u kom smeru to ide – ili je virus izašao iz američke laboratorije da bi uništili Kinu ili su Kinezi to zamešali da bi anulirali Ameriku. Kompleksne društvene pojave se objašnjavaju pojednostavljenim teorijama, a ako se osvrnemo na lokalno – reciklaža se ogleda u devedesetim, pa opet imamo u igri Amerikance, NATO, Soroš…

Slovenske bajke uvek imaju iste likove, samo je u zavisnosti od problema neko veštica neko baba Jaga. Neverovatno kako se kod nas uvek isti ljudi pojavljuju kao promoteri teorija zavere.

Teorije zavere bujaju posebno u zatvorenim društvima koja nemaju mogućnost da obrazuju svoje građane, gde se negira ili osporava nauka. Tako i pitanja tipa “da li je Čerčil Titov sin” evoluiraju u “ko je pustio koronu”.

S druge strane, one stvaraju privid da si angažovan i baš zato uspevaju na društvenim mrežama. Svako može da pokaže da je uključen u kompleksna društvena pitanja. Društvene mreže su super, ali prvi put u istoriji čovečanstva pisane istorije imaš glas za najobespravljenije, najmanje obrazovane, siromašne duhom i znanjem. Odjednom svi imaju priliku da svoje mišljenje podele, a obrazovanje i društvena klima nas ne sprečavaju da ga iskažemo i to je odlično “đubrivo” za teorije. Ne jer su društvene mreže loše, već jer nema filtera.

Postoje i lični razlozi da ih ljudi šire. Odličan primer za to su antivakseri i oni koji odbijaju i negiraju modernu medicinu. Ljudi željni pažnje  koji propagiraju te teorije bez svesti o odgovornosti i posledicama. Zato ne čudi imaginarna teorija tipa “mazao sam detetu noge senfom da mu skinem temperaturu, ja sam svom detetu želeo najbolje, a vidite kako me napadaju”. Zvuči vam poznato? Pozivanje na “ja sam žrtva” je nekako postalo društveni i politički narativ, a žrtva nisi ako nemaš bar 500 duša koje te napadaju. I da ne zaboravimo – u trenutku u kom prihvatiš teoriju zavere odbacio si realnost i nauku. Al’ samo da je nama veselo…

Izvor: Nova.rs

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here