Svet neće biti isti nakon koronavirusa

0
541

Pandemija koronavirusa je razotkrila slabosti kratkovidog i hiper individualističkog društvenog sistema, piše u magazinu “Social Europe” Karin Peterson, švedska novinarka i predsedavajuća Borda WAN-IFRA za slobodu medija.

Ona podseća da je potpredsednik SAD Majk Pens, koji je izabran na čelo komiteta za borbu protiv korona virusa, kao guverner Indijane inicirao drastično smanjenje fondova za javno zdravlje i testiranja na HIV virus, što je izazvalo masovno širenje SIDA-e u toj saveznoj državi, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Na sličan način, nakon izbora 2016, administracija Donalda Trampa je srezala federalne fondove za prevenciju pandemija.

Peterson je uverena da će kriza izazvana širenjem korona virusa “definisati našu epohu”. Neki je porede, kada je reč o ekonomskim posledicama, sa globalnom finansijskom krizom 2008, koja je dovela do recesije i velike nezaposlenosti.

Uz to, koronavirus je već dovela do smrti hiljada ljudi, a još se ne nazire krajnji bilans.

I u Švedskoj se situacija pogoršava, ali građanima uliva poverenje što glavnu reč u kriznim štabovima koji koordiniraju mere imaju stručnjaci, “a ne verski fanatici ili političari koji kratkovido žude za maksimalnom pažnjom javnosti”.

Međutim, kako navodi Peterson, “ovo je i dalje tek početak. Prvo stiže kriza, onda očaj, a na kraju vreme za promišljanje”.

Naravno, svima je jasno da se protiv ovakve bolesti ne može boriti individualno, već samo društvo kao celina. Za to nije dovoljna samo dobro organizovana vlada, već iziskuje i ličnu odgovornost građana i osećanje dužnosti da pomognu najbližima, da brinu ne samo o sopstvenoj već i o zaštiti drugih ljudi.

S druge strane, postavlja se pitanje šta da rade oni građani koji ne mogu sebi da priušte da ostanu kod kuće: na primer migranti koji se kriju od švedskih i drugih vlasti, zatim sve veći broj onih koji rade honorarno bez regularnog zaposlenja i plate (gig workers) u SAD i ostalim zemljama, a koji jedva sastavljaju kraj sa krajem?

“Očuvanje zdravlja kao javnog dobra postalo je nemoguće na određenom nivou nejednakosti i nesigurnosti”, ocenjuje Peterson.

Bizarno vreme

Ova kriza je, po njenim rečima, izbacila u fokus mane “našeg” kratkovidog, eksploatišućeg, hiper individualističkog vremena.

“Naše bizarno doba u kome se pretvaramo da nismo svi međusobno povezani i da ono što činim ‘ja’ utiče na ‘tvoju’ budućnost”, navodi predsedavajuća Borda WAN-IFRA za slobodu medija.

Na globalnom nivou decenijama se smanjuju investicije u istraživanje infektivnih bolesti i pandemija, jer ne obezbeđuju brz profit i rast vrednosti akcija na berzama kompanija koje posluju u zdravstvenom sektoru.

One radije ulažu u istraživanja srčanih bolesti, problema anksioznosti i pomagala za erekciju.

“Investicije u javno zdravstvo nisu komercijalno održive u poznom kapitalizmu”, ističe Peterson.

Finansijska kriza iz 2008. godine nije podstakla bilo kakvo preispitivanje. Sasvim suprotno. Pretnja od pandemija i brzom približavanju prekretnici u klimatskoj krizi – dobro su poznati.

“Međutim, pokretačke snage kratkovidosti našeg ekonomskog i političkog sistema su toliko moćne da je čak i poznatim rizicima nemoguće upravljati. Protok novca se mora osigurati, kvartal za kvartalom. Dok ne dođe do kraha”, zaključuje Karin Peterson.

Ljudi odgovorni za pandemiju

Pandemija koronavirusa nije prirodna katastrofa već ishodište koncepta poljoprivrede kome je podređena dobrobit životinja i ljudi, ocenjuje u magazinu “Social Europe” Mihal Rotem, doktorantkinja na Univerzitetu u Tel Avivu.

Mnogi stručnjaci upozoravaju da je ova pandemija izazvana ljudskim ponašanjem.

Dobri poznavaoci prilika u Kini navode da se treba prisetiti situacije 1970. godine u ovoj zemlji, kada je od gladi preminulo više od 36 miliona ljudi.

Komunistička partija, koja je kontrolisala proizvodnju, nije uspela da obezbedi dovoljne količine hrane. Zbog toga se 1978. lišila ekskluzivne kontrole nad poljoprivredom dopuštajući razvoj privatnog sektora.

Trgovina divljim životinjama u Kini izvor zaraze

Dok je većina zemljoradnika uzgajala živinu, svinje i krave, uz žitarice i mahunarke – manji, ali bogatiji sektor se opredelio za lov i pripitomljavanje divljih životinja, kao što su šišmiši, kornjače i zmije. U početku se njima trgovalo samo u blizini kuće, navodi Rotem.

Iako je tada to bila ilegalna aktivnost, komunističke vlasti su zatvarale oči pred njom jer je omogućavala preživljavanje ljudi u kriznim vremenima. Međutim, uviđajući njen ekonomski potencijal, kineska vlada je 1988. promenila zakon, definišući po prvi put divlje životinje kao “prirodni resurs” koji se može koristiti za sopstvene potrebe. Time su one postale zanimljive za biznis.

Međutim, ubrzo je postalo jasno da je ta odluka bila preteča širenju novih virusa. Sa razvojem ove industrije, u ograničenom prostoru pojavilo se veliko tržište, ističe Rotem. Na njemu su se prodavala široka lepeza životinja: nosorozi, vukovi, miševi, krokodili, patke i zmije, zajedno sa svinjama, kokoškama i kravama.

“Tamo gde postoji velika koncentracija životinjske populacije, postoji i mogućnost da se životinjske bolesti prenesu do drugih vrsta, kao i na čoveka – što se upravo dogodilo,” naglašava izraelska analitičarka.

Svet ulazi u recesiju

Svet ulazi u recesiju i izgledaće drugačije kada se završi pandemija, kazao je za ABC glavni ekonomista Alijans (Allianz) grupe Mohamed El-Erian. Centralne banke, pre svega američke Federalne rezerve, posegnule su za upumpavanjem velikih količina novca i smanjenjem kamatnih stopa kako bi pomogli ekonomiji. Međutim, El-Erian podseća da su kamatne stope bile na istorijskom minimumu i pre izbijanja pandemije, tačnije 0,75 odsto u oktobru, a sada su skoro na nuli.

“Njihovo dodatno smanjenje u ovom trenutku liči na držanje za slamku”, kaže ovaj uticajni investitor na Volstritu. Investitori su dugo profitirali od upumpavanja novca na finansijska tržišta nakon izbijanja finansijske krize 2008. kako bi se pomoglo oživljavanju ekonomije.

Po mišljenju El-Eriana, 2019. godine su se desile tri stvari, koje se obično ne dešavaju istovremeno, što je uljuljkalo investitore. Najpre su dobili velike profite na njihove rizične uloge. Drugo, dobro su zaradili i od obveznica, koje nisu rizične za poslovanje. I, treće, sve se to desilo u kontekstu praktično nikakve nestabilnosti.

“Investitorima se ostvarivao san – ali ove stvari ne smeju da se istovremeno dešavaju”, naglašava glavni ekonomista Alijans grupe.

U međuvremenu, povećavaju se dugovanja. Tako su korporativni dugovi izvan bankarskog sektora narasli na 75.000 milijardi dolara krajem 2019, u odnosu na 48.000 milijardi dolara krajem 2009. godine, podaci su vašingtonskog Instituta za međunarodne finansije (the Institute of International Finance).

Stoga izbijanje pandemije nije moglo da dođe u gore vreme po ekonomiju. On smatra da smanjivanje kamatnih stopa samo po sebi, bez drugih mera, neće pomoći ekonomiji.

Ekonomija će izgledati drugačije nakon pandemije

Pandemija je razotkrila i zavisnost svetske ekonomije od Kine, jer je snabdevanje iz ove “globalne fabrike”, kako nazivaju najmnogoljudniju zemlju, bilo gotovo obustavljeno.

“Treba da preispitamo globalizaciju lanaca snabdevanja i potražnje, jer nisu dovoljno održivi u svetu u kome živimo”, ocenjuje El-Erian.

Kompanije širom sveta se suočavaju sa problemom likvidnosti, bez obzira na mere vlada i centralnih banaka, što ubrzo može dovesti u pitanje i njihovu solventnost.

To se, prema mišljenju El-Eriana, mora izbeći po svaku cenu.

“Problem solventnosti znači nezaposlenost, dublju recesiju i dugotrajnije ožiljke na globalnoj ekonomiji”, konstatuje glavni ekonomista Alijans grupe.

On dodaje da će nakon pandemije kompanije početi da drugačije razmišljaju o efikasnosti i ekonomičnosti, a da ćemo kao društvo “razmišljati drugačije o tome kako delujemo”.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here