Vlast kaže – zaduživanje je bilo jeftino, ekonomisti tvrde da ulazimo u dužničko ropstvo

0
311

Ministar finansija kaže da je isplata sto evra građanima Srbije zapravo signal koliko je država jaka i koliko je, kako kaže, sposobna da teret krize podnese. Ali, gotovo istovremeno sa vestima o pomoći građanima, stiže i vest da se Srbija ponovo zadužila prodajom državnih obveznica za dve milijarde evra na međunarodnom tržištu kapitala. Dok vlast uverava da je to zaduživanje bilo izuzetno jeftino, pojedini ekonomski stručnjaci tvrde sasvim suprotno: da država ulazi u “dužničko ropstvo”.

Jedan ekonomski potez koji je Vlada Srbije nedavno povukla jedinstven je u regionu – Srbija se umesto kod MMF ponovo zadužila na međunarodnom tržištu kapitala. 

Srbija je prodala državne obveznice u iznosu od dve milijarde evra, po kamatnoj stopi od oko tri odsto. Onaj koji “upravlja” srpskim budžetom – ministar finansija Siniša Mali – uverava: transakcija je bila veoma uspešna, a interesovanje investitora pokazuje koliko imaju poverenja u Srbiju.

“Ponovo smo listirani na Londonskoj berzi, a vladalo je ogromno interesovanje. Za tih dve milijarde evra, prijavilo se više od 300 investitora i tražnja je iznosila sedam milijardi evra. U vreme korona krize i finansijske krize Srbija je to uspela da uradi. Bili smo prva zemlja koja je izašla na tržište sa neinvesticionim rejtingom i koja nema podršku Evropske centralne banke, jer nismo članica EU”, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Dug će stići na naplatu za sedam godina, odnosno 2027. A da li je Srbija mogla da se zaduži jeftinije? U junu prošle godine takođe su izdate državne obveznice i to po mnogo povoljnijoj kamatnoj stopi nego danas – od oko 1,5 odsto. Mali kaže: sada nije moglo jeftinije, zbog krize u svetu. Ekonomisti, ipak, tvrde drugačije. Kažu: država poslednjim potezima ulazi u “dužničko ropstvo”.

“Ako pogledate po kojim su se kamatnim stopama zaduživale druge zemlje u regionu, koje imaju isti ili lošiji kreditni rejting od Srbije, poput recimo Crne Gore, koja ima lošiji kreditni rejting od Srbije – ona se početkom ove godine zadužila po 2,5 odsto, Rumunija koja ima nešto bolji kreditni rejting od Srbije se zadužila po dva odsto, Hrvatska po 1,13 odsto”, objašnjava ekonomista Goran Radosavljević. 

Radosavljević za N1 objašnjava da je Srbija mogla da dobije pozajmicu od EU i Međunarodnog monetarnog fonda, te da bi to bilo mnogo povoljnije. Ali, na kritike odgovara Jorgovanka Tabaković, rečima da navodi o većem zaduživanju “nisu tačni”.

“Sredstva Međunarodnog monetarnog fonda ponuđena kroz instrument brzog finansiranja RFI (Rapid Financing Instrument) podrazumevaju da država koja ih koristi ima problema u finansiranju platnog bilansa, a Srbija ne spada među takve države. Povlačenje ovih sredstava nije tako povoljno, osim za relativno manje iznose i u kraćem roku nego što je Srbija uspela da pribavi emisijom evroobveznica”, navela je.

“Verujem da ovo svesno rade iz političkih razloga, bliže se izbori, nije baš popularno reći da je situacija loša, iako je ona objektivno loša i naravno uvek možemo da spekulišemo da sredstva koja uzmete od međunarodnih finansijskih institucija – za njih postoji stroga kontrola njihovih troškova, a sredstva koja se skuplje kupe pazarite na tržištu – možete da se troše kako god hoće, jer kreditorima nije baš važno da vi budete demokratska zemlja”, dodaje Radosavljević.

Prošli izlazak Srbije na međunarodno tržište kapitala, državni vrh je okarakterisao kao potez “za udžbenike i istoriju”. Podeljeni stavovi struke i vlasti biće daleka istorija kada dugovi građanima Srbije i budžetu stignu na naplatu.

Izvor: N1

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here