„Vučićeve“ zlatne poluge NBS će morati da kupi u inostranstvu

0
61

S obzirom da je rukovodstvo Narodne banke Srbije prihvatilo predlog Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da se zlatne rezerve kojima raspolaže ta institucija povećaju sa 20 na 30 tona, a shodno tome da RTB Bor ne može da proizvede toliko zlata, Srbija će morati da potroši više od 330 miliona evra kako bi iz uvoza obezbedila potrebnu količinu zlatnih poluga koje je Vučić tražio, a u Boru ne mogu da ih proizvedu.

Prema Vučićevoj zamisli, Srbija svoje rezerve zlata sa postojećih 20 tona, do kraja ove godine treba da poveća na 30, a potom, u narednih godinu i po dana, na 50 tona. Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da se u trezoru nalazi ukupno 20,8 tona zlata i da se razmatra mogućnost za kupovinu nove količine.

Kako je obelodanjeno, predsednik Vučić je savetovao NBS-u kupovinu rezervi zlata, što je bila „moja ideja i proverili smo je s najvećim stručnjacima u svetu“.

– Pedeset tona, imajući u vidu situaciju u svetu, više neće biti 1,7 milijardi evra, već bliže dve milijarde, imajući u vidu vreme koje nam je potrebno da to kupimo, a da ne ugrozimo stabilnost rezerve novca koji imamo – izjavio je Vučić. To vreme, prema rokovima koje je odredio centralnoj banci je sedam meseci za 10 tona i godinu i po za još 20 tona. Inače, u prethodnih sedam godina Narodna banka Srbije kupila je ukupno blizu sedam tona zlata.

Problem kada je u pitanju realizacija Vučićeve zamisli je to što RTB Bor, to jest Ziđin Bor, kako se preduzeće zove otkako ga je preuzeo kineski poslodavac, godišnje proizvodi daleko manje zlata od količine koja je potrebna za ostvarenje predsednikove zamisli, to jest, prema dostupnim podacima, oko tonu zlata godišnje.

To znači da će nedostajućih devet tona zlata Ziđin Bor biti prinuđen da nabavi iz inostranstva ili će NBS direktno kupiti poluge od nekog drugog proizvođača koji nije iz Srbije. Tona zlata na tržištu košta 36,9 miliona evra, tako da će nedostajućih devet tona zlata iz uvoza koštati oko 330 miliona evra.

Pokušali smo da od nadležnih u Ziđin Boru saznamo da li mogu da odgovore na zahtev Narodne banke Srbije da proizvedu 10 tona u zlatnim polugama, ali odgovor nije stigao. U Republičkom zavodu za statistiku kažu da nemaju podatke o tome kolika je proizvodnja zlata RTB Bora jer je ta informacija „tajna“ odnosno da ta institucija ima pravo da u javnost iznosi podatke o proizvodnji samo ako postoje bar tri proizvođača tog proizvoda, što u Srbiji nije slučaj. Kontaktirali smo i Narodnu banku Srbije s pitanjem kako će nabaviti 10 tona zlata do kraja godine, ali nam ni sa te adrese nije odgovoreno.

Po zvaničnim podacima, Srbija se po količini zlata nalazi na 59. mestu u svetu, a gotovo sve zlatne poluge deponovane u Narodnoj banci Srbije proizvedene su u jedinom pogonu za proizvodnju zlata u Srbiji, Rudarsko-topioničarskom basenu Bor. Prema zvaničnoj statistici o proizvodnji plemenitih metala koja se u Boru vodi od 1938, a zaključno sa 2017. u RTB-u je proizvedeno oko 160 tona zlata.

– Zbog neprestanog štampanja, novac gubi vrednost. Zato su se pametni vratili dokazanim čuvarima vrednosti kapitala, kao što je zlato. Zlato je pokazalo stabilnost vekovima. Velike zemlje Kina, Rusija i Indija kupuju već godinama zlato jer se očekuje da ovakav novčani sistem neće moći da opstane. Kinezi time pametno troše višak novca i ojačavaju svoju lokalnu valutu – kaže za Danas LJuba Jakić, direktor firme Insignitus Gold.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here