Za mnoge firme u krizi maj je suviše kasno

0
264

Mere pomoći privredi i to kako je najavljeno pre svega najslabijem i najbrojnijem delu privrede, mikro, malim preduzećima i preduzetnicima, iako nominalno ogromne, čak 5,1 milijardu evra, izgleda da neće biti od koristi baš svim malim firmama.

Prilično jednoglasno ovaj deo privrede smatra da su mere dobrano zakasnele, a tim pre ne razumeju zašto uplata minimalne zarade za MMSP (mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnike) počinje tek u maju.

Osim toga veliki broj nepoznanica i dalje muči vlasnike preduzeća. Na primer, ako sada isplate plate za mart, da li moraju da plaćaju poreze i doprinose budući da još nije donet zvaničan dokument koji to reguliše.

Ima primera da su firme isplatile samo neto plate očekujući odlaganje poreza i doprinosa i sada je pitanje da li se mogu naći na meti Poreske uprave. Takođe, ima slučajeva gde su vlasnici preduzeća izračunali da im se više isplati zatvoriti firme i otpustiti radnike nego uzimati pomoć države. Logika koja stoji iza toga je da će na kraju opet morati da plate te poreze i doprinose sledeće godine dok im firme nisu radile.

Recimo, ako se plaćaju nameti na minimalac, za neto platu od 30.000 dinara treba uplatiti državi oko 17.000 dinara. Takođe, nije jasno ni na koji iznos zarade će biti obračunavani ti porezi i doprinosi, da li na minimalnu ili na onu koju su poslodavci isplaćivali pre stupanja mera na snagu.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da su zatrpani pitanjima preduzeća u vezi primene mera.

„Ovih pet milijardi evra je za svaku pohvalu, ali nas interesuje implementacija. I veoma je važno vreme za koje će novac da stigne do preduzeća. Iz obraćanja privrednika deluje da će polovina maja kada se najavljuje uplata minimalnih zarada biti jako kasno za mnoge od njih. Postoje mehanizmi za raniju primenu. Preduzeća isplaćuju plate na kraju meseca, uglavnom iz prihoda, ali ako su prihodi nula, onda se i troškovi moraju prilagoditi“, napominje on.

Neki vlasnici preduzeća su prema rečima Atanackovića već izračunali da im se više isplati da otpuste radnike, čak i sa odlaganjem poreza i doprinosa na zarade. On kaže i da je na upit da li oni koji sada žele da isplate plate za mart moraju da plaćaju dažbine iz Ministarstva finansija stigao odgovor da Zakon i dalje važi. Dalji je zaključak da će u velikom broju firmi kasniti isplate zarada jer će poslodavci čekati stupanje mera na snagu (najavljeno donošenje uredbe za desetak dana).

Pomoć za likvidnost u vidu odlaganja poreza i doprinosa na zarade i isplata minimalca zaposlenima (od maja) je svakako dobrodošla, ali firme plaćaju desetine drugih fiksnih troškova poput kirije za lokal, računovođe i desetine naknada.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ističe da prosečno ugostiteljsko preduzeće plaća oko 50 fiskalnih i parafiskalnih nameta, kao što je naknada za puštanje muzike, letnje bašte, razne dozvole, dok im je promet nepostojeći.

„Teško je reći bilo šta dok se ne donese uredba u kojoj će biti precizni uslovi i pre svega rokovi primene mera. Ako firme redukovano rade ili čak i ne rade od polovine marta, oni već imaju problem da skupe pare za martovske plate. Ako država bude uplaćivala zarade od maja, treba izdržati još ceo april. Čeka se i odlaganje poreza i doprinosa, ali ovako kako je postavljeno to je kredit. Privrednici se mogu odlučiti na to zaduživanje ako procenjuju da će im se promet vratiti uskoro na staro. Ali ako se desi da se od jeseni virus ponovo proširi i ponovo imamo zastoj u poslovanju, oni neće imati da vrate taj dug. Koliko će firme prihvatati ove mere države zavisi u kakvom su stanju i u kom sektoru posluju“, napominje Rajić. On ističe da su u većini evropskih zemalja sredstva legla na račun firmi nedelju dana od proglašenja mera.

On otvara pitanje i na hiljade lokala koji su u vlasništvu lokalnih samouprava, s obzirom da su kirije jedan od najvećih fiksnih troškova za male firme. „Zašto opštine ne bi ponudile neko rešenje da pomognu preduzećima koja na rade?“, pita se Rajić.

Odlaganje uplate minimalne zarade za maj Dragan Radović, vlasnik knjigovodstvene agencije, vidi kao nepotrebno.

„Država bi mogla sutra da refundira minimalac firmama koje su uplatile zarade zaposlenima. U Poreskoj upravi se vidi sve što je isplaćeno za plate. Samo odlaganje poreza i doprinosa nije dovoljno za firmu koja nema prometa i ne radi dva, tri meseca. Još većina firmi je u kreditima što znači da nemaju rezervi iz kojih bi isplatili plate iako bi svako želeo da zadrži dobrog radnika“, napominje Radović kritikujući i odluku države da zadrži plate u javnom sektoru i penzije.

Izvor: Danas

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here