Zaštitimo ih, daju nam blago – Danas je svetski dan PČELA

0
125

Danas je Svetski dan pčela, prava prilika da se ZAHVALIMO ovim vrednim insektima na blagu koje nam daju. Da li ste znali da su pčele jedini insekti koji daju hranu ljudima? Alarmantno: broj pčela opada iz godine u godinu.

Na Svetski dan pčela, 20.maj, teško je ne setiti se omiljene dečje pesmice: “Zakleo se bumbar u cvet i u med, da će na livadi da napravi red. Neće tu da vršlja od sad bilo ko…

Ali kako stoje stvari, čovek još nije krenuo za bumbarovom zakletvom, i dalje vršlja – populacija pčela se ozbiljno smanjuje u svetu, narušavajući biodiverzitet, ekosistem, bezbednost hrane. Ugrožavajući samog čoveka. 

Apeli da se napravi red na svetskoj livadi sve su češći i glasniji, ali su još daleko od dovoljno organizovane akcije, bilo na globalnom bilo na lokalnom nivou, da se pčele istinski zaštite. U mnogim zemljama i regionima donete su konkretne mere, zabranjena je upotreba štetnih pesticida, ali… 

POMOR PČELA SVE ČEŠĆI

Samo u poslednjoj deceniji, populacija pčela u svetu se smanjila za više od 30 odsto. Najviše je tome doprinela prekomerna upotreba pesticida, neonikotinoida pre svih, zbog kojih sve češće slušamo vesti o masovnom trovanju pčela (i drugih oprašivača). Istovremeno, obim biljne proizvodnje, za koju je oprašivanje neophodno, u poslednjih 50 godina narastao je za 300 odsto.

I ovog proleća pčelare u Srbiji sačekao je pomor pčela zbog trovanja pesticidima, iako je zakonom zabranjeno korišćenje preparata koji su otrovni za pčele u vreme cvetanja voćaka. Zakon jasno definiše kada se i čime usevi prskaju radi zaštite. Teško je prihvatiti neznanje kao obrazloženje. Nemar i nedostatak svesti su najveći problem. 

Dve trećine naše ishrane zavisi od pčela. Malo li je?

PČELE – JEDINI INSEKT KOJI PRAVI HRANU ZA LJUDE

Uz sav ekonomski, socijalni i kulturološki značaj koji pčele imaju za čoveka, ne treba smetnuti sa uma da su one i jedini insekt koji proizvodi hranu koju čovek koristi – med. Čovek ga koristi oduvek – u drevnoj Kini, među starim Egipćanima, Jevrejima, Arapima, korišćen je kao lek i za spravljanje pića.

Iako rad pčela shvatamo olako, kao nešto dato, samo po sebi, malo znamo o tome. Prosečni vek jedne pčele je pet godina, i ona u tom periodu napravi svega 1/12 kašičice meda. U jednom letu obiđe 50 do 100 cvetova, a za kilogram meda potrebno je “obići” više od 10 miliona cvetova. Koliko je onda pčela potrebno za tu jednu teglu meda od kilograma?

NAJVEĆI IZVOZNICI MEDA U SVETU

Opadanjem populacije pčela u svetu, opada i proizvodnja meda. Globalni izvoz prirodnog meda pao je za samo četiri godine (2014 – 2018) sa 2.4 milijarde dolara na 2.2 milijarde. Sve zemlje, izvoznice meda, u proseku su zabeležile pad od 5.7% u ovom periodu, dok je od 2017.godine na 2018, pad dostigao 7 procenata. 

Svetski dan pčela odnedavno se obeležava, na predlog Pčelarskog saveza Slovenije koji je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here