ZEMLJA krompira, pasulja, luka… UVOZI krompir, pasulj, luk…

0
177

Gde je nestao srpski krompir? Srbija je nekada bila zemlja koja je izvozila krompir u velikim količanama, a poslednjih godina u marketima, pa čak i na pijacama, može se kupiti samo uvozna krtola. 

Ekipa Dirketno.rs razgovarala je sa pijačnim prodavcima, koji navode da se na tezgama prodaje uglavom krompir iz Beolorusije.  

Na mirijevskoj pijaci upitali smo jednog od prodavaca koliko košta krompir?

– Komšija, ovaj ti je 70, ovaj 90, a ovaj 120 – rekao nam je prodavac iz Leštana, a na pitanje da li je krompir iz Ivanjice, kazao je: 

– Ma ne, bre, iz Belorusije!

Na našu konstataciju da se prodaje uvozna krtola, pored žive naše ivanjičke, ovaj preprodavac je rekao:

– Nema ovde ništa naše, ni luk ni voće, ni hleb, eto, ni krompir. Uvozimo, ovako nam se više isplati. Šta ćeš…

Srpski seljak kao da nema šansu protiv krompira iz uvoza, koji je neretko lošijeg kvaliteta od domaćeg krompira, poznatom po odličnom kvalitetu.

Po svemu sudeći, Srbija je od tradicionalnog izvoznika, postala “tradicionalni uvoznik”. 

Krompir FOTO: Printscreeen

Krompir FOTO: Printscreeen

Prema podacima Privredne komore Srbije iz prethodne godine, Srbija je postala značajan uvoznik krompira, najčešće iz Nemačke, Belgije, Belorusije i Holandije. Niske cene uvoznog krompira stvaraju probleme domaćim prozivođačima, čija krtola propada u ogromnim količinama. 

“Uvoz uništio domaćeg poljoprivrednika”

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, u razgovoru za Dirketno.rs rekao je da je činjenica da iz godine u godinu pada površina po zasadima krompira, a samim tim i njegova proizvodnja u Srbiji.  

Rasim Lljajić FOTO: ATAImages/Antonio Ahel

Rasim Lljajić FOTO: ATAImages/Antonio Ahel

– Tako je 2017. godine proizvedeno 579 hiljada tona krompira, dok je 2018. godine 487 hiljada tona, dakle, skoro 100 hiljada tona manje. Površina po zasadima 2017. godine iznosila je 38 hiljada hektara, a naredne godine 28 hiljada hektara zasada krompira, znači 10 hiljada hektara manje. Tako se pojavio manjak na tržištu. Taj manjak je kompezovan uvozom. Tako je recimo 2018. godine uvezeno 32 hiljade tona krompira, dok je prošle godine uvezena 41 hiljada tona krompira. Uvoz je povećan u odnosu na pretprošlu godinu. Drugim rečima, naši proizvođači su se preorjentisali na druge poljuprivredne kulture. Procenili su da im se ne isplati da sade krompir. Zato je povećan uvoz semenskog krompira uglavnom iz Holandije, a jestivog krompira iz Belorusije – rekao je Ljajić i dodao: 

– Sami proizvođači su zaključili da im se ne isplati da sade krompir, da je lakše i jeftinije da uvezu krompir i da onda prodaju. A evidentno je da manje i sade. To je ponuda i tražnja i prosto mi kao država ne možemo da uradimo ništa. Ako smo se opredelili za slobodno tržište, enma dogovorene ekonomije, ničeg dirigovanog, sve je stvar ponude i potraženje. Mi smo nemoćni da tu bili šta napravimo – zaključio je naš sagovornik. 

Printscreen: Youtube

Printscreen: Youtube

Podsetimo, zasadi krompira u Srbiji zauzimali do 90.000 hektara, a danas se on gaji duplo manje. Vodeće zemlje u proizvodnji krompira su Holandija, Belgija, Nemačka, Velika Britanija, delimično Francuska i skandinavske zemlje. 

Prema podacima Eurostata iz 2017. godine, Srbija i Bosna i Hercegovina sa proizvodnjom od 639.000 tona, odnosno 351.000, bile su najveći proizvođači krompira u regionu, dok su Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Kosovo svrstane među deset država sa najmanjom proizvodnjom krompira u Evropi. 

Šokantno zvuči, ali Srbije uvozi i beli luk iz Kine, kao i pasulj koji mahom stiže takođe iz Kine, ali i Kirgistana i Poljske. 

Hranu uvozimo, a rijaliti “igrače” i estradne umetnike izvozimo, na veliko. Srbija, zemlja banalnosti i apsurda.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here